Ово се догодило први пут: Робот сам у свемиру саградио специјалну структуру

09.11.2026 17:11

Коментари:

0
Свемир, космос, васиона или универзум је бесконачно пространство које нас окружује
Фото: pexels/Scott Lord

Први пут се догодило да је робот, без помоћи астронаута, саградио структуру у свемиру. Роботски градитељ решеткастих конструкција осмислили су, пројектовали и направили истраживачи са Технолошког института Калифорније уз финансијску подршку Агенције за напредне истраживачке пројекте у области одбране (ДАРПА), саопштио је Калтек.

Овај градитељ решетки, дио програма „Нове методе производње, материјали и масено ефикасан дизајн у орбити и на Мјесецу“ (НОМ4Д), састоји се од аутономног манипулатора који узима шипке и спојеве смјештене у оближњим спремиштима (диспензерима) како би узастопно склапао идентичне сегменте, односно поља ободне решетке.

- Ово је први пут да је нека структура аутономно изграђена у свемиру – рекао је Серђо Пелегрино, професор ваздухопловног и грађевинског инжењерства, шеф Одсјека за ваздухопловство, извршни руководилац за ваздухопловство и виши научни сарадник у Лабораторији за млазни погон (ЈПЛ), којом Калтек управља за потребе агенције НАСА.

Пелегрино је вођа тима на Калтековом демонстрационом пројекту АСТРА, роботском градитељу који је протеклих шест мјесеци провео у свемиру, радећи на склапању рефлекторске антене пречника 1,4 метра сачињене од композитних цијеви ојачаних влакнима, алуминијумских зглобова и каптонске рефлектујуће површине. Према наводима ДАРПА, ово аутономно роботско склапање наликује слагању високотехнолошке конструкције. Ипак, процес аутоматизације градње у свемиру далеко је од дјечје игре.

Иако је тим наишао на временска ограничења и успио да изгради само почетни дио антене, демонстрација је доказала изводљивост предложеног концепта склапања, који је скалабилан и применљив на веома велике ободне решетке које носе џиновске рефлектујуће површине.

Јогурт чинија храна

Руси праве свемирски јогурт: Десет пута више корисних бактерија

Демонстрација у свемиру представља трећу фазу овог пројекта. У прве две фазе, тим пројекта АСТРА развио је концепт и методологију пројектовања, а затим показао да концепт функционише у лабораторијским условима на Земљи. Корисни терет за свемирску мисију завршен је, тестиран и испоручен компанији носиоцу терета, Моментус Инц., за мање од 12 месеци.

- Развој корисног терета оволике сложености у тако кратком року био је огроман подухват за наш мали тим. Како приводимо мисију крају, коначно можемо да почнемо да размишљамо о новим правцима истраживања које је ова демонстрација отворила - каже Пелегрино, који је такође и кодиректор Пројекта свемирске соларне енергије, чији је циљ прикупљање сунчеве енергије у свемиру и њено бежично преношење на површину Земље.

Научници већ дуго прижељкују могућност постављања великих структура у свемиру, као што су рефлекторске површине. Оне би могле да послуже као огромна огледала за моћне свемирске телескопе, омогућавајући астрономима да посматрају све удаљеније објекте; алтернативно, овакве структуре могле би да чине апертуру великих радиофреквентних антена.

Сателит

НАСА-ин телескоп пада ка Земљи, тежак је тону и по

Величина оваквих структура тренутно је ограничена димензијама аеродинамичких оклопа ракета. Од почетка истраживања свемира постојале су двије методе за допремање великих структура у орбиту или даље од ње: њихово склапање прије лансирања и потом расклапање у свемиру, или ручно спајање дијелова послатих кроз низ узастопних лансирања. Сада се јавља потреба за трећом опцијом како би се у свемиру добиле још веће структуре – њихова изградња директно на лицу мјеста.

Ту на сцену ступа програм НОМ4Д. ДАРПА је овај програм покренула 2022. године са циљем да се на крају „сирови материјали превозе са Земље ради производње у самој орбити“, наводи се на веб-сајту програма. Калтекова демонстрација АСТРА један је од само два пројекта који су стигли до треће фазе програма НОМ4Д: орбиталних демонстрација мањег обима. Други пројекат, који предводи Универзитет Илиноис у Урбана-Шампејну, користиће један од модула прикачених на Међународну свемирску станицу како би тестирао методу очвршћавања карбонских цијеви у свемиру.

- Циљ програма НОМ4Д јесте да омогући ефикасну и скалабилну изградњу веома великих структура у свемиру. Под „веома великим“ подразумевам размере од стотина метара или чак километара. Данас се не може постићи ништа што би се макар приближило тим димензијама - навео је Ендру Детор, програмски менаџер ДАРПА-е за НОМ4Д, у писаној изјави, преноси телеграф.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

  • Најновије

  • Најчитаније

Тренутно на програму