НАСА-ин телескоп пада ка Земљи, тежак је тону и по

Очекује се да ће већи дио телескопа тешког једне и по тоне изгорети при поновном уласку у атмасферу, али главни научник мисије НАСА-е, Бред Ценко, каже да би неколико дијелова направљених од волфрама, метала гушћег од олова, и неки дијелови огледала могли да преживе пад.

Претпоставља се да ће остаци који не сагоре завршити у океану. Могућа зона радиоактивних отпадака такође обухвата дијелове Африке, Аустралије, Индије, Југоисточне Азије и Централне и Јужне Америке. Свемирске снаге континуирано прате путању телескопа.

Крај мисије послије 22 године

Тим мисије Свифт изражава тугу због завршетка рада телескопа, али и захвалност за податке које је прикупио током 22 године у орбити. Свифт је лансиран 20. новембра 2004. године, са циљем проучавања највећих космичких експлозија, попут гама-зрака и супернова.

„Знали смо да ће овај дан доћи чак и прије него што је Свифт лансиран. Барем у ниској Земљиној орбити, правило је да све што иде горе мора да се врати доле. А тај крај је катастрофалан“, рекао је Џон Нусек, астроном са Државног универзитета Пенсилваније и шеф тима за контролу мисије.

Неуспјешно спасавање и гашење система

Због повећане соларне активности последњих година, Свифт је почео да губи висину брже него што се очекивало. НАСА је прије годину дана ангажовала Каталист Спејс за мисију спасавања у ванредним ситуацијама. Међутим, роботска летјелица Линк, опремљена са три руке, наишла је на техничке проблеме након лансирања у јулу.

Није успио да се приближи телескопу на мање од 12 до 15 километара, а у септембру се вратио на Земљу. Након што је спасилачка мисија отказана, Свифт је наставио своје операције и забиљежио нове гама-зраке и друге феномене високе енергије. Међутим, крајем октобра, телескоп се спустио прениско за стабилан рад, што је довело до гашења његових система.

Наслеђе телескопа и будућа истраживања

Остатак мисије чине подаци о више од 2.000 гама-зрака, 1.400 експлозија звезда и бројним кометама, астероидима и црним рупама које гутају звезде. Кључна предност телескопа била је његова способност да се брзо окреће ка изненадним космичким догађајима, што објашњава његово име.

НАСА је Свифт видела као кључног претечу телескопа Хабл и Веб, који су користили своја брза упозорења за спровођење детаљнијих студија. Научници сада разматрају како да надокнаде губитак те могућности брзог реаговања. „Надамо се да ће лекције научене из Свифтовог успјеха помоћи новим генерацијама свемирских мисија да брже открију универзум“, рекао је Нусек у имејлу, преноси АБЦ Њус.