Великан српске глуме Петар Божовић монодрамом по тексту Матије Бећковића ''Ћераћемо се још'' представио се добојској публици.
Тражила се столица више за дружење са глумачком легендом. Улоге, каже, никада није сањао, ни о њима размишљао али открива како се сналази у овој форми и када је сам на бини.
''Можете увијек да се извадите, поготово што има ових којима звоне телефони, који имају неке потребе па изађу. Ја обично замолим да сви угасе телефоне. Једанпут ми се десило, кад сам замолио све друге, у сред представе мени је звонио телефон. Шта сад да радиш? Ја сам рекао 'ма не у Бугарску, Марлборо је тамо', публика се смијала. Морате искористити те стваре, у монодрами је лакше“, рекао је Божовић.
У Српску, каже, радо долази. За њу га, објашњава Божовић, вежу успомене, кумства, као и нова пријатељства. Тако је недавно боравио и у Дервенти.
„Имам вјенчаног кума Миломира Шакића из Бањалуке и љетос сам чак био и у Дервенти, послије неколико година. Један свештеник, Далибор, годинама ме зове, а ја не могу да дођем никако до Дервенте. Дервенту памтим као неку стрељану, послије рата је било – просто човјек да окрене поглед. Али љетос сам био на једном вјенчању мог кума, искористио сам то и дошао сам у Дервенту. Био сам заиста одушевљен како изгледа сад тај град и како је обновљен“, рекао је Божовић.
Гостовање у Добоју поклопило се са одласком Жарка Лаушевића. У жалости због губитка драге особе није могао да се не присјети њихових заједничких улога.
„Он ми је један од најдражих људи, који је почео као мој син, а опет је у посљедњем филму који смо играли био мој син. Знате кад губите најрођеније како то изгледа. Али је то, ваљда, дио живота“, рекао је славни глумац.
