Бранка Радовић била је дугогодишњи професор и декан Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, врсни критичар и теоретичар музике, а од 2010. до 2017. године директор Опере и театра Мадленианум, и управо је захваљујући њој на сцену овог театра постављена интегрална верзија опере Стевана Христића "Сутон“, подсјећају из овог позоришта.

Бранка Радовић рођена је 1949. године на Цетињу. Дипломирала је најприје на одсјеку за југословенску и општу књижевност Филолошког факултета у Београду 1973, а годину дана касније и на одсјеку музикологије на Факултету музичке умјетности.

Магистарски рад одбранила је на катедри за српску историју музике 1988. а докторат на катедри за српску књижевност Филолошког факултета 1999. године.

Упознајте Милицу која руши предрасуде: Особе с инвалидитетом су много више од тог инвалидитета

Педагогијом се дуго година бавила у Музичкој школи "Мокрањац“ у Београду, а од 1995. до 1999. била и директор школе. Радила је на факултетима музике у Цетињу и Источном Сарајеву, Новом Саду као професор историје музике и музичких облика. Од 2003. године била је професор историје музике ФИЛУМ-а у Крагујевцу, а од 2010. и редовни професор на истом факултету, потом и декан.

Усавршавала се из области музикологије у Француској, а из области опере у Њемачкој и Италији.

Бавила се и музичком критиком, најприје на Трећем програму Радио Београда, а доцније у дневним листовима "Борба“ и "Политика“, гдје је деценијама писала критике опере.

Радовићева је била и главни и одговорни уредник часописа "Про мусика", сарадник бројних музичких часописа, писац научних радова које је излагала у земљи и у иностранству.

Потписала је и неколико књига: "Мала историја музике“, "Горски вијенац и друга музичко-сценска дела Николе Херцигоње“, "Отменост посртања“, "Његош и музика“, "Сумма Xениана“, монографију о композиторки Ксенији Зечевић…

Била је активна у многим жиријима и комисијама у земљи и иностранству, а од 2007. је била селектор фестивала "Мокрањчеви дани“ у Неготину.

Пратите нас и путем Вибера