Зафрановић: Неки зарад освајања власти негирају властиту историју

"Колеге које се баве филмом знају алате, али не улазе у сукобе са политиком властите земље. То је посљедњих 20, 30 година потпуно изостало у свим земљама западне Европе", рекао је Зафрановић новинарима на Палама.

Истакао је да је одједном настао мир, коегзистенција са влашћу, мали ситни филмови о породичним проблемима.

"Више нема оних убојитих филмова који су били забрањивани и осуђивани, а редитељи протјеривани, као што сам ја", рекао је Зафрановић.

Он је најавио да ће на предавању учесницима "Филмског кампуса - програм за студенте", у организацији Кинотеке Републике Српске, говорити о томе како филм може позитивно и негативно да утиче на политику и на који начин се политика бавила филмовима.

Зафрановић је рекао да ће упознати студенте о томе шта их чека ако се буду бавили истином.

Ако се буду бавили забавама, каже Зафрановић, онда то нема никаквог смисла.

"Нема смисла да се један аутентични медиј као што је филм, који има изузетне могућности, користи ни за шта. Филм може да направи неки скандал, да поларизује народ и публику и направи неки мали стрес, али на неки дужи пут он нема неке велике шансе", навео је Зафрановић.

Политика, како је рекао, иде својим путем, а умјетност иде другим.

"Говорим о филму као умјетности, не о филму као некој реализацији која не значи пуно осим забаве за та два сата, ако је забава", навео је Зафрановић.

Он појашњава да постоје двије врсте филма.

"Један је експериментални, неконвенционални који мора бити професионалан и да води рачуна о публици. Друга врста подразумијева да професионалац који прави филм мора да пази да и Кинези и Јапанци и Хрвати и Срби разумију филм и да га са занимањем гледају", рекао је Зафрановић.

Указао је на ситуацију са његовим филмом "Златни рез `42 - Дјеца Козаре", гдје о овом остварењу причају људи који га нису ни видјели, што је, како истиче, врло занимљиво, још причају врло негативно и траже смрт аутора.

"С друге стране, ствара се хаос у којима једну светињу, као што је Јасеновац, стављају у други план у бици за неку власт. Па то је ван памети. Негирају властиту историју, бол, трауму да би добили власт", истакао је Зафрановић.