"Он зна да ли си био добар ове године, па ће ти можда донијети поклон за Нову годину".
Сви знају о коме је овдје ријеч, а поготово мала дјеца. Да ли, међутим, родитељи треба да подстичу ту илузију постојања Дједа Мраза?
Већина нас је у дјетињству вјеровала у Дједа Мраза и његову натприродну моћ да подијели поклоне за сву дјецу свијета за једну ноћ на санкама које вуку ирваси и да нам донесе управо оно што смо жељели да добијемо.
Али, шта када та прича почне да се распада? Када дијете престане да вјерује родитељима да неки симпатични дједа са Сјеверног пола, за кога ради гомила вилењака, има увид у наша добра и лоша дјела? Или када дијете једноставно нађе своје поклоне неколико дана прије Божића, сакривене испод кревета у маминој и татиној спаваћој соби? С обзиром на то да ће на крају сазнати истину - са данашњом технологијом, мобилним телефонима и информацијама на длану вјероватно брже од бивших генерација - да ли је онда вриједно и морално лагати дијете и охрабривати га да вјерује у нешто што не постоји? Да ли ће тако дијете изгубити повјерење у родитеље?
Успомена на чаролију
Дјечија вјера у Дједа Мраза развија се између треће и пете године, опада између шесте и девете године, а просјечна старост у којој дјеца престају да вјерују је осам година.
Највећа вјера у магичног декицу који се ноћу увлачи у домове са врећом пуном поклона је око пете године живота, када дјеца имају довољно когнитивних способности да схвате концепт Дједа Мраза, али већина још увијек не доводи у питање оно шта им се говори.
Како одрастају и развијају вјештине критичког размишљања, све чешће почињу да преиспитују ствари и појаве око себе.
Иако многа дјеца престају да вјерују око осме године, често под утицајем вршњака у школи, сумње се могу појавити и раније. Обично дјеца временом сама открију истину и не постоје научни докази да им ово остварење изазива велику тугу и трауму или да је то нешто што их тјера да почну да сумњају у то да ли треба родитељима и даље да поклањају повјерење.
Нека дјеца чак и не кажу родитељима да су схватили да Дједа Мраз не постоји, и дозвољавају им да задрже празничну магију још неколико година.
Многи одрасли када се са сјетом сјећају чаролије, поклона и ишчекивања доласка Дједа Мраза, а неки тврде да им је сликање у крилу костимираног дједе са великом сиједом брадом најбоља успомена икада!
Пожељно је вјеровати у Дједа Мраза
Дјеца се не љуте када сазнају истину, јер схватају да је Дједа Мраз заправо симбол везан за Нову Годину, Божић, празнике, поклоне, породицу.
Нека истраживања су показала да дјеца која вјерују у Дједа Мраза израсту у људе са високо развијеним степеном маште. Вјеровање у немогућа бића као што су дједа са сјеверног пола који улази кроз оџак, летећи ирвас или вилењаци који праве играчке, такође, може да тренира дјечије вјештине резоновања.
Нека дјеца ће тако тражити доказе који поткрепљују њихове сумње или чак спроводити сопствене експерименте. Познат је случај дјечака који је родитељима дао "лажно" писмо са списком поклона, а "право" је послао Дједа Мразу. Када је добио поклон са "лажног" списка, увјерио се да Дједа Мраз не постоји, него да су родитељи ти који дјеци купују поклоне.
Један психолог чак препоручује родитељима, када осјете да њихова дјеца почињу да сумњају, да им помогну да направе откриће. Зато што послије тог открића вјерују да су постали дио свијета одраслих. Они имају емоционалну корист од овог чина, јер су сада дио те тајне о Дједа Мразу, коју морају да чувају од млађе браће и сестара.