Према народним вјеровањима, постоје одређени поклони, које никако не ваља поклањати.
Народна вјеровања дубоко су увријежена у нашем народу, а постоји их безброј. Она су постала су дио традиције, која се преноси с кољена на кољено, а нека од њих везују се за поклоне.
Наиме, постоји вјеровање да одређени поклони доносе биједу и сиромаштво, као и велику несрећу, те да их никако не би требало поклањати. Занимљиво је да се на списку „забрањених“ поклона углавном налазе они које често поклањамо, а може се рећи да су неизоставан дио сваког славља.
Ошти предмети попут ножа, бритве, игле и сличних ствари никада се не поклањају драгим људима. Поклањање ових предмета код нашег народа, кроз извјесно вријеме, изазива свађу и прекид односа.
Огледало и посуђе такође не треба поклањати јер се вјерује да је у огледалима заробљена магија. Наводно, поклоњена огледала доносе невоље у живот онога ко их добије, док се посуђе може поклањати само уколико се у сваки суд убаци по један новчић јер се вјерује да празни судови доносе сиромаштво.
Сат и упаљач не треба поклањати уколико желимо да избјегнемо конфликте и прекид односа са особом којој поклањамо. Постоји старо вјеровање да ако дјевојка купи момку сат, или он њој, почеће да откуцава час њиховог растанка. Кинески мудраци вјерују да прихватање сата на поклон значи почетак одбројавања до смрти.
Марамице и шалови такође, вјерује се, доносе невоље и лоше људе у живот онога ко добија овакве поклоне.
Бисери се чине као сјајна идеја, међутим, вјерује се да поклоњени бисери доносе болести и губитке у кућу. Бисери су симбол суза сирочића и удовица, и баш зато је вјеровање о поклањању бисера и настало.
Новац је такође на списку поклона који не би смјели да се поклањају, док је данас усталажен обичај да се умјесто поклона предаје поклон-честитка са новцем, односно да се у некој продавници уплати одређена сума за коју ће даривана особа моћи да изабере оно што жели.
Цвијеће је најчешћи поклон који даме добијају и идеалан је за све прилике, међутим, треба обратити пажњу на који начин се поклања.
Обичај је да се поклања непаран број цвјетова, јер се паран носи на гробље. То не важи за букете од ситног цвијећа. Избјегавајте поклањање хортензија, хризантема и љиљана, јер се то цвијеће такође обично носи на гробље.
Из истог разлога никада не купујте и не поклањајте вјештачко цвијеће. Вјерује се и да одређена боја цвијећа има одређено значење (црвена — љубав, бијела — невиност, жута — љубомора и томе слично).