Истраживање показало да недостатак сна у раном д‌јетињству може повећати ризик од аутизма

Према студији, бебе које мање спавају или имају слабији квалитет сна имају већи ризик од појаве аутистичних карактеристика, а код дијела д‌јеце касније може бити постављена и дијагноза из спектра аутизма.

Како наводи Институт за истраживање аутизма, аутизам је неуроразвојно стање које се првенствено односи на разлике у социјалној комуникацији те обрасцима ограничених и понављајућих интереса и понашања.

Истраживачи су подсјетили да аутизам погађа до 3,2 посто д‌јеце у Аустралији, што је слично стопама у Сједињеним Америчким Државама и Енглеској. У 2016. години, овај поремећај био је највећи узрок инвалидитета код д‌јеце млађе од пет година у Аустралији.

Истраживањ, објављена у часопису Archives of Disease in Childhood, пратила је више од 1.000 парова мајка-беба, анализирајући обрасце спавања у доби од шест и 12 мјесеци.

Истраживачи су потом процјењивали аутистичне особине д‌јеце у доби од двије и четири године, на основу извјештаја родитеља.

Када су д‌јеца напунила 12 година, код 64 њих већ је била постављена дијагноза аутизма.

Резултати су показали јасну повезаност: бебе с лошијим сном имале су већу вјероватноћу да касније покажу аутистичне особине или добију дијагнозу аутизма.

У доби од шест мјесеци, сваки додатни сат ноћног сна био је повезан с 4,5 посто мањим ризиком од развоја аутистичних особина у доби од двије и четири године, као и 22 посто мањом вјероватноћом дијагнозе аутизма до 12. године.

Супротно томе, у доби од 12 мјесеци, бебе којима је дуже требало да заспу - свако повећање од пет минута латенције сна (вријеме од одласка у кревет до успављивања) - показивале су 1,5 посто већи ниво аутистичних особина и 7,7 посто већу вјероватноћу касније дијагнозе.

Аутори студије поручили су: "Наши налази сугеришу да обрасци спавања у раном д‌јетињству, посебно ноћни сан, могу служити као рани показатељи аутизма, омогућавајући раније откривање и интервенцију, укључујући подршку усмјерену на сан".

Иако се аутизам може поуздано дијагностицирати до 24. мјесеца живота, многој д‌јеци у Аустралији дијагноза се поставља знатно касније, у просјеку око 45. мјесеца, чиме се пропушта важан период за ране интервенције.

Због тога истраживачи све више заговарају вишеметодне дугорочне скрининге који укључују више мјерења током времена, умјесто ослањања на појединачне процјене у одређеним тачкама.

Студија наводи да би подаци које дају родитељи о спавању попут трајања ноћног сна и времена успављивања могли бити користан додатак овим приступима.

Такођер је утврђено да је 42 посто д‌јеце којој је касније дијагностициран аутизам користило мелатонин у претходном периоду, што указује на покушаје родитеља да ублаже проблеме са спавањем, преноси Кликс

Аутизам је стање које се може манифестовати у различитим облицима и захтијева различите нивое подршке, а повезује се и с одређеним здравственим изазовима те нижим очекиваним животним вијеком.

Стручњаци наглашавају да су рана дијагностика и правовремене, научно утемељене интервенције кључне за боље исходе, те да је важно унаприједити системе подршке како би д‌јеца на вријеме добила потребну помоћ.