Руже су већ хиљадама година симбол љепоте а у нашем народу постоји и узречица “лијепа као ружа”. Ипак, берући руже сигурно сте се макар једном уболи на њене оштре трнове а из ране је потекла крв. Наљутили сте се и пожељели да трња нестане. Та љутња је потпуно неоправдана јер краљица врта тиме само брани себе и свој прекрасни цвијет. Свако има право на одбрану, па и ружа. Својим трњем се брани од непожељних гостију! Ружа је данас једна од најпознатијих и најомиљенијих цвијетова на свим континентима па је готово немогуће замислити врт без ружа које нам својим цвијетовима и лијепим мирисом оплемењују животни простор. Како би руже у прољеће и љето редовино и обилно цвјетале, потребно их је редовино одржавати тијеком цијеле године. С неколико корисних савјета ћемо вам помоћи око прољетне садње и његе ружа.
Припрема за садњу
Можда у врту имате стару ружу која посљедњих година слабо цвјета, и желите је замијенити новом. Планирате ли то учинити на истом мјесту на којем је расла стара, слиједи мало разочарење. Наиме, ружа нам својим цвијетом и лијепим мирисом оплемењује животни простор, али у исто вријеме, отпуштајући неке штетне материје у тло «загорчава» живот другим ружама и уопште биљкама из породице Росацеае. Уз помоћ нематода чине тло неповољним за садњу ружа на истом мјесту, барем 5-10 година након уклањања старог грма.
Зато прије куповине саднице пронађите други одговарајући положај на којима ће руже имати оптималне услове за раст и развој.
Такве ћете им пружити на сваком осунчаном и прозрачном мјесту, гдје је тло рахло и богато хумусом.
Није ли такво, оплемените га додавањем компоста или тресета код лаганог тла, односно пијеском и компостом код тешког, глинастог тла. Тресет, осим што ће побољшати структуру тла, у исто ће га вријеме и благо закиселити, те тако учинити идеалним за садњу ружа.
Преферирају пХ реакцију тла између 6 и 6,5. Близину вишег грмља и дрвећа треба избјегавати, будући ће на таквима бити засјењене већи дио дана, што ће се одразити на слабију цватњу и појачану појаву болести и штеточина.
Уколико је температура ваздуха изнад 20 степени, најбоље би било да руже садите у касним послије подневним или вечерњим сатима.
Прије садње намакање у води
Површину на којој је планирана садња, треба добро припремити до дубине од најмање 40 цм, уз додавање зрелог стајског ђубрива и тресета.
Препоручљиво је неколико сати прије садње ружу намакати у води, одрезати труле и танке гране, те оне које показују знакове болести.
Прије садње садница голог коријена потребно је подрезати коријење, на начин да режемо све док не дођемо до здравог ткива. Све осушене или оштећене надземне избоје такође уклонимо.
Саднице чије је коријење обавијено тресетом или маховином садимо без њихова уклањања будући ће се исти разградити у тлу и на тај га начин обогатити органском материјом.
Руже садимо у појединачне јаме, пазећи да мјесто калемљења буде око три прста испод површине тла. На тај ће начин калемљено мјесто бити заштићено од хладноће сљедећих зима.
У првим је мјесецима након садње ружама потребно осигурати редовно залијевање, како усљед исушивања коријена биљке не би пропале, а сав наш труд био узалудан.
Размак садње зависи од типа руже, па се чајевке и флорибунде саде на размак 45-100 центиметара, овисно о сорти, мини руже 30 центиметара једну од друге, а пењачице на размак 2 – 3 метра.
Који тип руже одабрати?
Чајевке
Руже из скупине чајевки вјероватно су једне од најпопуларнијих. Настале су у Француској прије више од 140 година, захваљујући у првом реду Француском вртлару Гуилоту који је крижао кинеску ружу чајевку с тада познатом ружом сорте “Ремонтант”. Добивену нову сорту назвао је «Ла Франце».
Добивена сорта одликовала се необично лијепим, великим цвјетовима, сјајним лишћем и дуготрајном цватњом.
Од тада па до данас сталним оплемењивачким радом добивене су бројне нове сорте разних боја. Оно што их чини посебнима јесу прекрасни цвјетови на дугим, усправним стапкама, што их сврстава на прво мјесто међу резаним цвијећем.
Нарасту од 60-100 центиметара.
Флорибунде
Флорибунда је врста руже, коју одликује дуготрајна цватња, цвјетовима који долазе појединачно у густим китицама. Њено је главно обиљежје непрекидна цватња током цијелог љета и јесени, те добра подношљивост хладноће.
Прве су флорибунде настале још 1875. године, захваљујући опет француском узгајивачу Гуилоту, а настале су мијешањем неких сорти ружа. У неким ћете приручницима овај тип руже пронаћи под називом полијанте. Флорибунде нарасту од 40 – 100 центиметара, зависно од сорте, а долазе у великој палети боја.
Отпорније су на напад болести и штеточине од осталих ружа. Идеалне су за садњу на гредице, цвјетне посуде, а неке се сорте могу употријебити и за ниске живице. Једини недостатак је тај што неке сорте немају тако интензиван мирис, као на примјер чајевке. Као и све руже, тако и флорибунде воле сунчана и прозрачна мјеста, а блага подневна засјена биће добродошла. Трајно сјеновите положаје треба избјегавати.
Пењачице
Има ли љепшег мјеста за сједење од терасе наткривене перголом уз коју се уздиже ружа пењачица. На таквом мјесту ћемо осим окружени лијепим цвјетовима, уживати и у њиховом опојном мирису.
У ствари, у ботаничком смислу ове руже не би ни могли назвати пењачицама, будући немају органе којима се прихваћају површине, као примјерице неке друге врсте.
Могли би их сврстати у високе грмолике руже, којима је потребно «помоћи» да се прихвате уз подлогу.
За успјешан узгој нужно је осигурати осунчано мјесто, идеално на југоисточној или југозападној страни, гдје ће имати довољно топлине, али им ипак неће бити превруће. Није им мјесто ни тамо гдје ће стално бити изложене ударима вјетра.
Како се пењачице за кратко вријеме могу винути до висине и од 10 метара, потребно им је осигурати довољно снажан потпор, који ће поднијети њихову тежину.
У вртовима их садимо уз перголе, зидове, ограде, а посебно су лијепе ако се привијају уз какво стабло.
Мини руже
Када су стигле у наше вртне центре, 90-их година прошлог вијека биле су прави хит, а захваљујући својој атрактивности остале су то и до данас.
Њиховом појавом омогућено је свим оним заљубљеницима у «краљицу цвијећа» да иако немају врт, у њиховој љепоти могу уживати на балкону. Довољна је само једна посуда у којој ће ружа успијевати дуги низ година.
Нарасту до максималних 50 центиметара висине, а њихов збијен, компактан раст, учиниће је идеалним украсом гредице. Због мале висине, саде се доста густо, па се на сваки метар квадратни сади 8 – 12 ружа.
Једини им је недостатак што су осјетљивије на нападе штеточина и болести од својих виших «рођакиња». Зато је мини ружама потребно пружити нешто више његе но другим врстама.
Према квалитету, саднице ружа су сврстане у двије категорије. Квалитетнију, А класу, одликују барем три добро развијене гране, док оне, нешто лошије Б класе, имају најмање двије развијене гране.
Орезивање ружа
Руже се орезују у прољеће, кад се појаве први избоји. Орезивање је обавезан корак у њези ружа, иначе оне неће цвјетати. Код чајевке, флорибунде и минијатурне руже најприје се уклањају све одумрле гране што ближе земљи а затим све гране које расту према средини грма. Одстрањују се све старе, дебеле стабљике и одумрли чворови а преостали здрави изданци скраћују се на висину од 20 до 30 цм. Грмолике руже које цвјетају једном треба повремено прориједити и одстранити им старе гране а код ружа пењачица се уклањају све старе гране које ће одрвењети, док се остављају окомити избоји како би ружа што више расла у висину. Током године је потребно редовно орезивати и оцвале цвјетове јер тако подстичу раст нових избоја и поновљена цватња. Потребно је уклонити и дивље изданке тако да се разгрне тло и изданци се одрежу на мјестима на којима избијају из стабљике.
Болести и штеточине
Најчешћа штеточина која се јавља када је узгој ружа у питању је лисна уш. Ружина лисна уш усисава биљне сокове а вишак биљних шећера излучује у облику слаткасте течности која привлачи мраве. Развоју и ширењу ружине лисне уши погодују релативна влажност ваздуха и повишене температуре. Сузбија се наношењем пјене од сапуна или прскањем биолошким приправцима и то Био Плантелла Тхyми. То је 100% природни спреј за биљке на бази тимијана и клека и учинковито је рјешење за одбијање штетника на поврћу, воћкама, виновој лози и украсном биљу.
Од штетника, руже нападају још и ружин савијач и црвени паук. Честа болест ружа је пепелница која се једнако јавља при узгоју у отвореном и заштићеном простору. Препознаје се по сивобијелој превлаци на горњој страни лишћа. Лишће се увија и суши а пепелница може напасти и избој или цвијет руже. У борби против ових болести ће нам помоћи препарати као што су: Стробy, Антрацол и др. Руже напада и хрђа која код неких сорти може узроковати дефолијацију или потпуни губитак лишћа. Симптоми се обично јављају на лишћу али могу бити захваћени и други зелени дијелови ружа. С доње стране лишћа настају благо уздигнута мјеста наранчасте боје а на горњем дијелу се појављују смеђе или жућкасте пјеге.
Кад се приме - његујте их!
Када се нагрне земља, распоредити и двије до три кашике минералног ђубрива око садница, а залијева се све до момента док земља не упије сву воду. Ако је сушан период, руже треба залијевати једном у 15 дана, али тако што ћете поред хумке ископати каналић у који ћете сипати воду.
Када избију пупољци, значи да сте урадили 'велики' посао. Међутим, слиједи њихова њега, која се састоји у редовном окопавању, заштити од болести и штеточина и љетњој резидби.
Календар радова у ружичњаку током прољећа и љета
Март – Април
У прољеће, чим температуре ваздуха порасту и временске нам прилике то омогуће, крећемо са резидбом ружа. Најповољнији је тренутак за то када крену први избоји, како би били сигурни да нећемо одрезати избоје за које смо мислили да су смрзли.
Након резидбе слиједи обавезна обрада тла око ружа, те њихова прихрана органским и минералним ђубривима.
Гредицу обавезно плитко окопамо, уз разгртање тла којим смо зими нагрнули подножје ружа. Од ђубрива додајемо компост или дозрело стајско ђубриво, те комплексно минерално гнојиво без хлора (формулације 7:14:21, или 5:20:30), који штети ружама.
Данас је могуће набавити и специјална гнојива за руже која осим наведених елемената садрже и магнезијум и жељезо.
Мај - Јун
Вријеме је ово у којем је раст ружа интензиван. Многе су управо у пуном цвату, па је потребно редовно уклањати оцвале цвјетове како би се постигла поновна цватња. Врло често калемљене руже развијају и дивље изданке које треба уклонити. грм руже- Није довољно само их одрезати на површини, већ је грм потребно открити од тла, а изданак одрезати одмах уз мјесто калемљења. Ово је нажалост и вријеме када долази до јачих напада болести и штетника. Стога је потребно на вријеме их уочити и кренути у њихово сузбијање. Покушајте прво са еколошким приправцима, а не успијете ли се ријешити «досадних» створења сузбијте их хемијским средствима.
Не смијемо заборавити ни на редовно залијевање, а крајем јуна и на другу прихрану комплексним минералним гнојивима. Када је о залијевању ријеч, руже је потребно залијевати већим количинама воде која ће допријети у дубину и на тај начин постати доступна коријењу у дубљим слојевима.
Залијевајте рано ујутро или касније послијеподне како би спријечили настанак опржотина по листовима.
Јул – Август
И даље је потребно редовно залијевање, те сузбијање болести и штетника. Ружама које су цвјетале претходних мјесеци сада уклоните оцвале цвјетове, како би вас развеселиле поновном цватњом.
Оне сорте које цвјетају једном годишње, сада је потребно орезати како би потјерале нове гране које ће сљедеће године носити цвјетове. Вишегодишње избојке прикратите, гране које се преплићу уклоните, а овогодишње избојке не дирајте.
Ако вам је у плану прихрана ружа, немојте их ђубрити душичним гнојивима како би млади избоји стигли одрвењети до зиме.
