Милић Вукашиновић о кћерки коју је изгубио због хероина: Кад би зазвонио телефон, био сам спреман на најгоре

Некадашњи бубњар група „Бијело дугме“ и „Индекси“ и оснивач групе „Ватрени пољубац“ рекао је за београдски „Блиц“ да га је позитиван став према животу одржао и након што је остао без ноге.

Испричао је да је око два мјесеца трпио јаке болове и надао се да ће се доток крви у десно стопало поправити. Међутим, када се појавила гангрена, сам је позвао хирурга Игора Кончара и рекао му да је спреман за ампутацију. Додао је да му је у том тренутку психичка снага била потребнија од физичке.

Вукашиновић каже да се ниједан физички бол не може поредити са оним који је осјетио када је изгубио кћерку, која је годинама била зависна од хероина.

Како је испричао, сваки пут када би зазвонио телефон, био је спреман да чује најгоре вијести. Чим је чуо ријеч „кћерка“, знао је шта се догодило и одмах је кренуо у Сарајево.

„Тај бол губитка свог дјетета не може се мјерити са физичким болом. Ова душевна бол је најјача и остаје за цијели живот. Бол остаје, живот иде даље. Кад ти је дијете наркоман, знаш да се увијек може десити да се предозира. Ја сам, кад год би телефон зазвонио, помислио: 'Ево га, сад ће ми јавити'. Био сам реално спреман. Чим сам чуо новинарку и ријеч 'кћерка', знао сам шта је и одмах смо отишли за Сарајево“, испричао је Милић.

Додао је да на друштвеним мрежама често виђа дјевојке које га подсјећају на кћерку, посебно оне које свирају бубњеве или гитару, јер је и она била музички талентована.

„Пошто сам на друштвеним мрежама (ТикТоку, Инстаграму, Фејсбуку), кад сурфам, видим дјевојке које толико личе на моју кћерку. Поготово оне које свирају бубањ или гитару и пјевају, јер је моја кћерка била талентована на тату. Међутим, све је то хероин разорио и морало се завршити онако како се завршило. Остала је туга“, навео је Вукашиновић.

Иза његове кћерке остала су дјеца која су смјештена у дом. Вукашиновић каже да је са унуцима у контакту, да их је видио одмах након смрти њихове мајке и да су сада већ одрасли.

Објаснио је да није могао да их узме код себе јер им је отац жив и поднио је захтјев да преузме бригу о њима. Један од услова био је да се излијечи од зависности, што, према Вукашиновићевим ријечима, до данас није успио.

Каже да је унуцима, посебно старијем, био идол. Додаје да му наступи не недостају јер је, како истиче, током живота одсвирао довољно. Данас пјесме које публика никада није чула објављује путем компјутера.

(Кликс)