За кавкаског овчара се вјерује да потиче од вукова који су касније припитомљени. Неко ће рећи да су дошли из Месопотамије, други да су мигрирали на Тибет, али до данас њихово поријекло је мистерија.
Одакле год да потичу, постали су драгоцјени пратиоци пастира кавкаских планина током више вијекова. Жестоко су чували стадо оваца и своје власнике од опасних дивљачи као што су вукови, којоти и медвједи. Морали су бити неустрашиви, јаки и застрашујући будући да су преживљавали на великим хладноћама и у тешким условима.
Пастири су узгајали псе са њима потребним квалитетима, а пошто је кавкаска област јако велика појавило се доста типова ове врсте, мада су кавкаски овчари развијени у Грузији поставили стандард расе који је данас признат од већине кинолошких клубова, пишу Љубимци.орг
Негдје током 1900-е, комунистички СССР почео их је користити као затворске псе – стражаре и користио их је и за развијање других раса у војним одгајивачницама, за војну употребу. 1960-их, источна Њемачка је ове псе поставила да буду гранични чувари дуж берлинског зида. Када је 1989-е срушен зид, око 7,000 паса је растерано, а многи су добили породице у Њемачкој гдје су живјели до краја живота.
Данас су углавном породични сапутници, пси чувари и чувари имовине, мада их у неким областима пастири и даље користе за своја стада. Задржали су доста некадашње опрезности, недружељубивости и понекад агресивности, па им је потребна рана социјализација како бисте избјегли инциденте.
Ова гигантска пасмина задивљује нас својим изгледом изнова и изнова. Одликују је снажни мишићи, крупне кости и добро држање. Кавкаски овчари или од миља називани кавкасци имају крупну главу и густу длаку. Занимљива је чињеница да се женке коте само једном годишње.
Висина мужјака је од 64 до 72 cm, а женке су нешто ниже. Тежина се код мужјака креће од 45 па чак и до око 70 килограма, док су женке за 10% лакше. Достижу тежину од око 50 до 70 килограма, у зависности од пола, а животни вијек им око 11 година. По темпераменту су брзи, доминантни, способни, интелигентни, брзи и веома заштитнички настројени према породици.
Темперамент
Ова крупна пасмина је високо територијална и неће одступити од борбе, чак и кад је испред ње противник медвед или вук. Интелигентни су, одлични заштитници и чувари, али њихова независна природа и урођена тврдоглавост их чини тешким за обуку, а природна неповерљивост према странцима и другим псима може довести до агресивности ако изнад себе немају чврстог, досљедног власника који ће им поставити јасна правила и ограничења.
Раса није добар избор за почетнике, па иако нису пси са великом количином енергије, због величине не препоручују се за породице са малом дјецом. За њих је идеално двориште са чврстом оградом.
Ипак, уз обуку и социјализацију, постаће јаки чувари, породични сапутници и уз одговарајућу дресуру одлични терапеутски пси. Својим стрпљивим, искусним власницима узвратиће нежношћу и наклоношћу, што их чини изванредним члановима породице.
Дресура би требала почети што је могуће раније, а социјализација је практично неопходна јер помаже у прихватању нових људи и животиња.
Иако нису познати по томе да лају више од осталих раса, свакако ће упозорити власнике на било какву опасност, чак и усред ноћи, а лавеж им је поприлично гласан.
Кавкаски овчари су одлични породични пси који би требали да проводе вријеме унутра са својим људима што је више могуће. Немојте их никако остављати саме, завезане на ланцу споља јер је то одличан пут да добијете агресивног, несоцијализованог и опасног пса.
Здравље
Генерално су здрава раса али и њих, као и остале велике расе, често погађа дисплазија кукова. Такође, могу развити и катаракту. Један од најчешћих проблема са којима се суочавају је гојазност. Храните их онако како је предвиђено за велике расе, али трудите се и да буду активни. Њихову тежину би требао да прати ветеринар, који ће вам преписати и одређен режим исхране, као и систем вјежбања. Највјероватније ћете добити савјет да свог кавкасца храните мањим, а чешчим оброцима у току дана како би се избјегло надимање.
Друштвеност – Слагање са дјецом и љубимцима
Кавкасци могу бити лојални и дивни породични љубимци, чак и према дјеци, али је веома битно да са дресуром почнете на вријеме. У њиховој природи је да буду опрезни према странцима, некада и до тачке агресије, а уколико их одмалена нисте научили, неће се добро слагати са осталим псима.
Често се дешава да грубу игру непознате дјеце схвате као напад на чланове породице и у тим случајева ће превагнути њихови природни, ловачки инстикти (тада могу бити и агресивни).
Упамтите, они су одгајани да буду снажни и заштитнички настројени и неће ни трен оклевати да сачувају породицу од потенцијалних пријетњи.
