Истребљење диносауруса је један од највећих историјских удараца на живот на Земљи. Али одавно постоје наговјештаји да астероид можда није главни кривац за то масовно изумирање, већ само најспектакуларнији изоловани допринос.
Прије драматичног догађаја и удара астероида прије 66 милиона година, „кувало“ се још нешто што је заувијек промијенило живот на нашој планети. Нова анализа међународног тима истраживача додала је још доказа тврдњама да је свијет прије удара астероида био све, само не рај, при чему су мјере сумпора у атмосфери у то вријеме достигле критичне нивое.
Заједно са другим студијама о нивоима живе, истраживање пружа „личну карту“ вулканске активности, довољно јаке да изазове значајне климатске поремећаје.
Године 1991. вријеме наведене вулканске активности је одбачено јер се сматрало прераним да би стајао иза догађаја масовног изумирања, али новије студије показују да је ипак могуће да је вријеме тих експлозивних дешавања било довољно близу, да по свом утицају на диносаурусе буде значајно.
„Наши подаци сугеришу да су интеракције у којима је учествовао вулкански сумпор, могао да изазове краткотрајне глобалне падове температуре“, пише геонаучник Сара Калегаро и њене колеге са Универзитета у Ослу у свом научном раду.
Тим је испитао стене из Деканских замки, једне од највећих вулканских обиљежја у садашњој Западној Индији. Примјенили су нову технику коју су развили за мјерење концентрације сумпора.
Модели сугеришу да су сталне емисије сумпора из Деканских замки биле довољне да значајнe да промјене глобалну климу. Само овај вулкански регион је ослободио невјероватних милион кубних километара растопљених стјена.
Штавише, формирање високо концентрисане лаве која садржи сумпор унутар региона, поклапа се са хладнијом климом из креде, примјећује тим.
Ниске температуре прије „завршног ударца"
Иако је већи дио базалта у овој области генерално са ниским садржајем сумпора, то би могло указивати на климу, молекул за хлађење се полако пуштао у атмосферу из очврсле магме након ерупција.
Као резултат тога, глобалне температуре су могле да падају у налетима и до 10 степени Целзијуса, између периода брзог опоравка, у року од 100.000 година прије него што је метеор Чиксулуб задао посљедњи ударац.
„Наше истраживање показује да су климатски услови скоро сигурно били нестабилни, са поновљеним зимама које су могле да трају деценијама, прије изумирања диносауруса“, објашњава геохемичар са Универзитета „Мекгил“ Дон Бејкер.
„Ова нестабилност је отежала живот свим биљкама и животињама и поставила би терен за изумирање диносауруса“, додаје Бејкер.
Фосилизовани фрагменти костију и хиљаде остатака љуски јајета сугеришу глобални пад нептичјих врста диносауруса током тако дугог временског периода.
Али постоје и тврдње да је описана вулканска активност можда чак помогла животу да се опорави од удара астероида.
Аргументи за импулсе ерупција изгледа да се гомилају, а вулкани су, на крају крајева, оно што је окончало три четвртине живота на Земљи током претходног масовног изумирања, преноси портал Science Alert.
„Активности вулкана Деканових замки поставиле ау сцену за глобалну биотичку кризу, стално погоршавајући услове животне средине узрокујући понављајуће кратке вулканске зиме“, закључује тим.
Истраживање је објављено у часопису Science Advances.
