Међутим, мало је позната прича о томе чије лице је било инспирација за ову статуу.

Живот Изабеле Бојер је као узбудљив роман. Рођена је у Паризу, ћерка је афричког посластичара и мајке Енглескиње. Изабела је имала посебну љепоту и са 20 година удала се за Исака Сингера, произвођача шиваћих машина који је имао 50 година.

Послије Сингерове смрти, Изабела је постала најбогатија жена у земљи. Не чуди што је изабрана за модел Кипа слободе, јер је оличавала амерички сан.

Удовица, Изабела је пропутовала свијет и удала се за холандског виолинисту Виктора Робстета. Постаје грофица и истакнута личност у Америци и Европи. На једном свјетском догађају упознаје француског вајара Фредерика Бартолдија који је импресиониран њеном љепотом, искористио њено лице као модел за Кип слободе.

Изабела се удала по трећи пут и умрла у Паризу 1904. године у 62. години, али њено лице живи у исконској статуи у Њујорку и симболизује слободу.

Иначе, у октобру 1886. године, у Њујорку је свечано отворен Кип слободе (или "Слобода освјетљава свијет"), споменик који је Француска поклонила народу Америке.

Постоље су финансирали становници Сједињених Америчких Држава, док је сама статуа направљена у Француској и предата америчкој амбасади, а потом растављена на дијелове и допремљена у Њујорк, да би се 1886. коначно нашла на Острву слободе.

Унутрашњу конструкцију Кипа слободе осмислио је Гистав Ајфел, док је скулптор био Фредерик Бартолди. Овај потоњи излио је скулптуру у бакру, те је Кип слободе био типичне бакарне боје, али врло брзо – већ почетком XX вијека – усљед оксидације је кипом почела да се шири зелена патина (вердигрис), састављена од мјешавине хлорида, сулфида и карбоната. У америчким медијима се већ 1902. године помиње да се зелени пигмент шири Кипом слободе, а до 1906. прекрио је цијелу статуу.

Како је настао Кип слободе

Надлежни су помислили да кип мијења боју због корозије, па је издвојено 62.800 долара за поправке и фарбање статуе и споља и изнутра, а америчка јавност протестовала је због фарбања спољашности. Спроведено је истраживање којим је закључено да ова патина никако не штети статуи већ је, штавише, штити и чини још љепшом, због чега је офарбана само изнутра.

Ово је 50 занимљивих чињеница о Кипу слободе:

1. Пуни назив статуе је “Слобода обасјава свијет”

2. Кип слободе је поклон Француске Америци из 1886.

3. Глава статуе изложена је на Свјетској изложби у Паризу 1878.

4. Женска фигура представља Либертас, римску богињу слободе.

5. Она носи бакљу и таблицу на којој је уписан датум проглашења независности Америке (4. јул 1776.)

6. Од тла до врха бакље статуа је висока 93 метра и тешка 204 тоне.

7. Када би носила ципеле, “госпођа Слобода” носила би број 7.801.

8. Обим њеног струка је 10,6 метара.

9. Посјетиоци морају да пређу 354 степеника да би дошли до круне статуе.

10. Круна има 25 прозора.

11. Око четири милиона људи посјећује статуу сваке године. Поређења ради, више од шест милиона људи посјећује Ајфелов торањ, а 3,5 милиона Лондонско око.

12. Седам шиљака на круни представља седам океана и седам континената свијета указујући на универзални концепт слободе.

13. Статуа има гвоздену структуру и бакарну спољашњост која је временом захваљујући процесу оксидације постала зелена. Иако је патина знак оштећења, такође је и нека врста заштите од даљег пропадања.

14. Едуар де Лабуле дао је идеју за статуу, док ју је дизајнирао Фредерик Огуст Бартолди.

15. Лабуле је предложио да велики споменик треба да буде поклон Француске Америци у знак побједе у Америчкој револуцији и симбол укидања ропства.

16. Он се надао да ће статуа инспирисати Французе да се и сами боре за демократију у репресивном режиму Наполеона ИИИ.

17. Гистав Ајфел, човек који је дизајнирао Ајфелов торањ, стоји иза дизајна “кичме” Слободе; четири гвоздена стуба држе метални оквир који подупире бакарну “кожу”.

18. 300 различитих врста чекића кориштено је за стварање бакарне структуре.

19. За лице статуе као модел је послужила скулпторова мајка Шарлот.

20. Оригинална бакља на статуи замијењена је 1984. новом, прекривеном 24-каратним златним листовима.

21. Иако се то не види, стопала Слободе налазе се међу покиданим оковима и ланцима, док је њено десно стопало подигнуто, симболишући њено удаљавање од репресије и ропства.

22. Упркос позитивном значењу статуе – Америчка независност и укидање ропства – Афроамериканци видели су статуу као ироничну слику Америке.

23. Кип слободе постао је симбол имиграције током друге половине 19. вијека, будући да је више од девет милиона усељеника тада стигло у САД, а статуа је била прва грађевина коју су видјели с пучине.

24. Најчувенији приказ статуе је онај у филму “Планета мајмуна” из 1968. када је до пола затрпана пијеском.

25. Такође је “уништена” у филмовима “Дан независности” и “Дан послије сутра”.

26. Француска и Америка заједно су платиле статуу. Њујоршке новине “Wорлд” су 1885. објавиле да је 102.000 долара прикупљено од донатора, а да су 80 одсто од те суме чиниле новчанице мање од једног долара.

27. Групе у Бостону и Филаделфији понудиле су се да плате пуну цијену изградње статуе, у замјену за релокацију.

28. Кад је статуа први пут подигнута 1886. била је највиша гвоздена структура икад саграђена.

29. Статуа је 1984. уврштена у листу свјетског насљеђа под заштитом УНЕСЦО.

30. Када вјетрови дувају брже од 80 км/х статуа се помјера осам центиметара, док се бакља помјера и до 13.

31. Научници сматрају да Кип слободе сваке године погоди око 600 муња. Један фотограф је то први пут забиљежио 2010.

32. Двоје људи је починило самоубиство скоком са статуе – једна особа 1929. а друга 1932. док су многи други скочили и преживјели.

33. Америчка пјесникиња Ема Лазарус писала је о статуи у сонету под називом “Нови Колос” 1883. Пјесма је 1903. угравирана у бронзану плочу и смјештена на нижем степенику пијадестала статуе.

34. Острво на ком стоји раније се звало Бедлоу, али је назив промијењен 1956. у Острво Либерти.

35. Постоји више реплика статуе укључујући и мању верзију у Паризу и једну у Лас Вегасу.

36. Свјетла у круни су се 1944. наизмјенично палила и гасила “тачка-тачка-тачка-црта”, што на Морзеовом коду значи В (Вицторy), односно “побједа” у Европи.

37. Енди Ворхол насликао је Кип слободе као дио Поп Арт серије шездесетих година. Процјењује се да је вриједност те слике око 35 милиона долара.

38. Статуа је 16 година радила као свјетионик (1886-1902), обасјавајући простор полупречника 39 километара.

39. Кип ће у октобру ове године прославити 127. рођендан.

40. Мис Америка, лик из стрипа, црпјела је своје моћи из статуе.

41. Након терористичког напада 11. септембра, статуа је затворена из безбједносних разлога. Пиједестал је поново отворен 2004. а статуа 2009. али само ограничен број посјетилаца може да иде до круне.

42. Статуа је поново затворена 2012. због ефеката урагана Сенди. Отворена је 4. јула 2013.

43. Статуа је претрпјела мања оштећења 1916. када су њемачки саботери детонирали експлозију током Првог свјетског рата. Рука која носи бакљу највише је оштећена, а поправка је коштала 100.000 долара.

44. Степенице у бакљи затворене су за посјете из безбједносних разлога и више никада нису отворене, па је од тад нико није посјетио.

45. Приватни бродови не могу да пристају у луци острва Либерти и Елис. Једини начин да се до њих дође нуде јавни трајекти.

46. У Америку је транспортовано 214 сандука са 300 бакарних комада статуе на француском броду Исере, који је умало потонуо због олује.

47. Острво Либерти је у федералном власништву на територији Државе Њујорк, иако је ближе Њу Џерсију.

48. Тек је 1982. откривено да је глава постављена пола метра даље од средишта врата.

49. Двије слике статуе налазе се на новчаници од 10 америчких долара.

50. Цијена изградње пијадестала и статуе процијењена је на око 500.000 старих, односно више од 10 милиона садашњих долара, преноси Телеграф.рс.

Пратите нас и путем Вибера