Нема мјеста на свијету на којем се не зна шта је пица. Уобичајно је мишљење да пица потиче из Италије. Међутим, то није тачно.
Смишљена је још у античкој Грчкој чим су Грци усавршили “тајну” мијешања брашна с водом. Испрва је то био пљоснати хљеб који се пекао испод ужареног камена, а древни “пица-мајстори” премазивали су га уљем помијешаним са зачинима.
Изглед какав нам је данас познат, попримила је вјеројатно тек негдје крајем 16. или почетком 17. вијека, када је из Америке у Европу стигао парадајз, без којег данас пицу готово не можемо замислити.
У 18. вијеку, ова “погача премазана умаком од парадајза” стиже до Напуља, у Италији. Пица се, већ тада под тим именом, почела пећи и продавати по трговима.
Давне 1830. године у Напуљу је постојала прва пицерија која је пословала у затвореним просторијама. Прије тога, пицерије су постојале само као продајни пултови на отвореном. И данас, када се пица раширила по цијелом свијету, Напуљ је остао град у којем је пица више од обичног јела.
Назив пица потиче од ријечи “пицеа” и “пиза” којима су се на подручју Сицилије и Калабрије на локалном дијалекту латинског језика називале погаче.
Сваког 9. фебруара, поводом Свјетског дана пице, у различитим дијеловима свијета одржавају се такмичења и догађаји.