Температуре у овом граду Грчке досежу до -28°C, а зову га ''грчки Сибир''

Иако “грчки Сибир”, који сваке зиме погађа снијег, може звучати као новинарско преувеличавање, није далеко од истине. Наиме, 2021. године и сам градоначелник овог краја га је тако назвао у званичном писму упућеном Министарству финансија.

-11 на Божић

На Божић 2021. године, ово подручје је “прослављало” на -11°Ц, док је за Нову годину 2019. жива пала на -21°Ц. У јануару 2017. године, становници су завршили мјесец са -18°Ц, а -21°Ц је забиљежено и у децембру 2005. године. Иако се често понавља тврдња да је најнижа забиљежена температура -28°Ц, то није званично потврђено, јер најнижа забиљежена температура у Грчкој остаје -27,8°Ц у Птолемеди 1963. године.

Није само хладноћа, већ и њено трајање оно што Като Неврокопи чини посебним, јер зима тамо може трајати шест до седам мјесеци. На примјер, крајем јуна 1996. године пао је снијег – догађај који је чак постао и питање у ТВ квизу “Желите ли да постанете милионер” двехиљадитих година.

Друштво

"Звијер са истока доноси снијег и пад температуре": Метеоролог открио какво вријеме ће бити до Нове године

Шта кажу метеоролози о “грчком Сибиру”?

За метеорологе, овај феномен није мистерија. Неврокопска висораван, на надморској висини од 559 метара, окружена је планинама које дјелују као “зид” и спречавају улазак топлих ваздушних маса. То ствара микроклиму која омогућава да хладноћа остане заробљена дуже вријеме, са условима који заиста подсјећају на сибирску степу.

За око 2.157 становника, ова оштра зима је дио свакодневице. Хладноћа обично почиње у октобру и траје до априла, понекад чак и маја, а снијег често достиже два метра. Највећи проблем за мјештане није ниска температура, већ повећани трошкови гријања, преноси Јуроњуз.

Здравље

Трчање зими је нешто најбоље што можете да урадите за свој организам

Екстремни услови су Неврокопију донијели нешто драгоцјено: кромпир који је од 2002. године међународно признат као производ са заштићеном ознаком поријекла. Дуготрајни снијег спречава двоструку жетву, омогућавајући земљишту да „одмори“, док хладноћа побољшава скроб и елементе у траговима, дајући сортама Спунта, Агриа и Лизета препознатљив укус по којем су постале познате.