Ема Морано, Италијанка рођена давне 1899. године, постала је симбол дуговјечности и фасцинантне животне приче.
Доживјела је невјероватних 117 година, што ју је учинило посљедњом живом особом рођеном у 19. вијеку. Њена прича привукла је пажњу научника, љекара и медија, а многи су покушавали да открију тајну њеног дугог живота. Сама Ема вјеровала је да су једноставне животне навике, специфична исхрана и емотивни мир играли кључну улогу у њеној дуговјечности.
Посебно занимљив аспект њеног живота била је исхрана. Већи дио свог живота Ема је свакодневно конзумирала јаја, што је сматрала једним од главних разлога своје виталности.
Ова навика потиче још из младости, када јој је, након што је обољела од анемије, љекар савјетовао да једе три јаја дневно – два сирова и једно кувано. Годинама касније, када су је питали да ли се икада уморила од овог режима исхране, са осмијехом је одговарала да се никада није жалила. Како је старила, смањила је унос на два јаја дневно, али је задржала ту праксу до краја живота.
Поред јаја, у њеној исхрани се нашао и један необичан напитак – домаће пиће на бази грапе, зачињено ароматичним биљем. Иако би се очекивало да особа њене дуговјечности води рачуна о уравнотеженој исхрани, Ема није била љубитељ воћа и поврћа, што је изненадило и њеног љекара Карла Баву, који ју је пратио дуги низ година. Упркос томе, њено здравље је остало стабилно, а енергија и ведар дух чинили су је посебном.
Њена дуговјечност није била повезана само с исхраном, већ и с начином на који је бирала да живи. Након што је у младости изгубила велику љубав у Првом свјетском рату, нашла се у браку који није био срећан и из којег се на крају извукла. Донијела је храбру одлуку да више никада не ступи у брак и посветила се једноставном и мирном животу. Сматрала је да јој је управо избјегавање емотивног стреса помогло да одржи здравље и доживи тако дубоку старост.
Ема Морано, преминула је 15. априла 2017. године, оставила је иза себе инспиративну причу о истрајности, једноставности и снази духа. Њена дуговјечност није била само резултат генетике, већ и њених животних избора. Њена прича и данас служи као примјер како спој дисциплине, прилагођавања и унутрашњег мира може допринијети дугом и испуњеном животу, пише "Задовољна.рс".
