Истраживање открива: Људи који излазе на изборе можда живе дуже

Научници су открили да је међу старијим особама које су гласале на појединим предсједничким изборима ризик од смрти био и до 32 одсто мањи него међу онима који нису гласали.

Ипак, то не значи да само убацивање гласачког листића у кутију продужава живот. Истраживачи сматрају да би важну улогу могли имати осјећај припадности заједници, друштвена повезаност и увјерење да појединац може утицати на своју будућност.

Истраживање су спровеле америчке научнице Фемида Хенди и Сара Конрат, а резултати су објављени у научном часопису The Journals of Gerontology: Series B.

Колико је мањи ризик од смрти код људи који гласају?

Научнице су анализирале податке приближно 4.200 старијих особа из америчке савезне државе Висконсин.

Ријеч је о учесницима дугорочног истраживања које је почело још 1957. године, када су били средњошколци. Њихово здравствено стање и животне околности праћени су током наредних деценија.

Резултати су показали да је гласање на предсједничким изборима 2008. године било повезано с приближно 26 одсто мањим ризиком од смрти током периода праћења.

Здравље

Озбиљно упозорење: Енергетска пића могу да изазову срчани удар

Код особа које су гласале на изборима 2012. године забиљежен је око 32 одсто мањи ризик.

Још занимљивији били су подаци за учеснике који су гласали 2008. године. Њихов ризик од смрти био је мањи за 45 одсто током наредних пет година, 37 одсто током десет година и 29 одсто током 15 година.

Међутим, истраживање није показало исту повезаност за предсједничке изборе 2004. године.

Зашто би гласање могло бити повезано с дуговјечношћу?

Научници претпостављају да објашњење није у самом гласању, већ у психолошким и друштвеним факторима који прате политичко учешће.

Особе које излазе на изборе могу имати израженији осјећај одговорности према заједници, припадности друштву и контроле над властитим животом.

Ранија истраживања већ су повезивала оптимизам, друштвену активност, помагање другима и осјећај животне сврхе с бољим здравственим исходима.

"Требало би да гласате јер је то ваша грађанска дужност, али испуњавање те дужности заправо доноси одређене користи", објаснила је Хенди за Си-ен-ен.

Нагласила је да гласање не треба посматрати као чудотворно средство за продужење живота, већ као активност која може донијети одређене психолошке користи.

Занимљиво је и то што резултати нису зависили од тога да ли су учесници гласали лично или путем поште.

Да ли здравији људи једноставно чешће излазе на изборе?

То је једно од кључних питања на које истраживање није могло дати коначан одговор.

Наиме, могуће је да гласање доприноси психолошком благостању, али и да људи који су већ здравији, активнији и друштвено повезанији имају већу вјероватноћу да изађу на изборе.

Истраживачи су у анализи узели у обзир бројне факторе, укључујући приходе, политичку припадност, пушење, конзумирање алкохола, физичка ограничења, емоционално стање и проблеме с памћењем.

Ипак, ни након тих прилагођавања није могуће са сигурношћу тврдити да гласање директно смањује ризик од смрти.

Додатно ограничење представља чињеница да су учесници углавном били бијелци из једне америчке савезне државе, због чега није познато да ли би резултати били исти у другим срединама.

Шта избори говоре о нашој жељи за животом?

Психијатар Бенџамин А. Рајн сматра да би важан дио објашњења могао бити повезан с начином на који људи замишљају властиту будућност.

Према његовом тумачењу, особа која излази на изборе показује да јој је стало до будућности и да жели учествовати у њеном обликовању.

Ипак, остаје отворено питање да ли би се слични резултати добили и на новијим америчким изборима, одржаним у вријеме израженијих политичких под‌јела.

Научници зато наглашавају да је потребно додатно истраживање како би се утврдило да ли политичко учешће заиста доприноси дуговјечности или је првенствено показатељ других животних околности.

За сада је закључак да постоји занимљива повезаност између изласка на изборе и мањег ризика од смрти, али није доказано да само гласање продужава живот.

(Независне новине)