Large banner

Корњача живјела 23 дана без главе, пиле издржало 18 мјесеци: Експерименти који су шокирали свијет

10.09.2025

11:50

Коментари:

0
Корњача живјела 23 дана без главе, пиле издржало 18 мјесеци: Експерименти који су шокирали свијет

Мислите да одсијецање главе значи крај било кога или било чега? Овај ужасан чин убија људе и животиње, али... неке животиње у стању су да преживе, па чак и да изводе прилично импресивне подвиге упркос недостатку главе.

То се дешава првенствено због физиолошких разлика између појединих врста и људи, а те разлике постоје у метаболизму, циркулацији, величини и облику мозга, па чак и у способности регенерације и поновног раста. У свему томе понекад је укључен и елемент чисте среће, као код чувене кокошке која је прва на листи 10 животиња које могу извјесно вријеме да живе без главе.

1. Кокошка

Листу животиња које извјесно вријеме могу да живе без главе "отвара" кокошка. Прича и уједно популарна изрека "трчи као пиле без главе" потичу од невјероватног случаја пилета по имену Мајк које је, упркос томе што му је била одсјечена глава, живјело још невјероватних 18 мјесеци! Како је остало забиљежено у енциклопедији Британика, фармер Лојд Олсен из Фруите (Колорадо) је 10. септембра 1945. године припремао пилиће за продају на пијаци, када је једно пиле одсјечене главе почело да трчи по дворишту. Олсен је пиле, које је назвао Мајк, оставио у кутију на трему и сљедећег јутра видио да је још живо. Мајк је преживио јер се већи дио мозга пилета налази у потиљку, иза очију. Олсен је одсјекао већи дио Мајкове главе, али је оставио дио мозга који је контролисао дисање, варење и друге тјелесне функције.

канцеларија-посао

Научници открили у које доба дана смо најпаметнији

Иако је био обезглављен, Мајку је велики дио можданог стабла остао нетакнут, што му је омогућило да и даље обавља многе основне функције и остане изненађујуће здрав. Мајк држи рекорд за најдуже преживјело пиле без главе, али није једини. Није неуобичајено да неурони наставе да се активирају након одсјецања главе код кокошака, а понекад могу и накратко да трче унаоколо. Али овдје је ријеч о времену од 15 минута, не о периоду близу 18 мјесеци, тако да је Мајк заиста био изузетан.

2. Бубашваба

Способност бубашвабе да преживи без главе је импресивна, јер је познато да ови издржљиви инсекти живе недјељама након обезглављивања. То се догађа дјелимично зато што инсекти не дишу кроз нос и уста, већ кроз отворе (спиракуле) на грудном кошу и абдомену. Инсектима крвни притисак не функционише као људима, због отвореног циркулаторног система захваљујући коме им се крв брзо згрушава након што им се глава одстрани, па они не крваре.

zohar

Како је буба-шваба освојила свијет?

3. Оса

Слично бубашвабама, физиологија оса значи да не угину одмах након одсјецања главе. Осим разлика у крвном притиску и органима за дисање, инсекти имају другачији нервни систем: иако њихова глава садржи важне дијелове нервног система, они имају групе нерава и на другим дијеловима тијела. Управо они омогућавају реакције на стимулансе, кретање, па чак и лет без главе. Ово посебно показује важност вентралне нервне врпце, главне компоненте нервног система инсеката која се протеже дуж тијела. Чињеница да многи инсекти и даље могу да ходају, да се његују, па чак и да се паре без мозга, указује на то да је ова врпца способна сама да обавља сложене функције.

4. Аксолотл

Аксолотл можда не би преживио одсијецање главе, али има изванредну способност регенерације. Ови саламандери могу да регенеришу скоро сваки дио тијела или орган, од недостајућих удова до изгубљених репова и срца. Аксолотл такође може да регенерише свој мозак: студије су показале да је у стању да регенерише дијелове свог мозга, чак и ако је велики дио уклоњен, али се сматра и да већина њих губи ову способност како се развијају у одрасле јединке.

5. Богомољка

Вјероватно знате да женке богомољке често одгризу главу свом партнеру послије љубавног чина, али да ли знате да мужјак не умире одмах? Већа женка богомољке то ради не само након парења, већ често и током тог чина, безбрижно жваћући мужјакову главу. Ово не омета његову улогу, јер мужјаци без главе могу да наставе са парењем, а код неких врста одсијецање главе натјера мужјаке да "то" раде ефикасније.

bogomoljka

Никако је не убијајте: Ево шта значи кад вам богомољка уђе у кућу

6. Звечарка

Шта може да уради глава неке животиње која остане без тијела? Можда ћете бити изненађени (и ужаснути) када сазнате да чак ни одсјецање главе није довољно да отровну змију учини безопасном. Један несрећни Тексашанин је то научио на тежи начин када је, након што је одсјекао главу звечарки у својој башти, посегнуо за њом да је се ријеши само неколико минута касније. На његово велико изненађење, глава се закачила за његову руку и испоручила потенцијално смртоносну дозу отрова. Срећом, спасао га је противотров. Иако се глава змије и даље понашала као да је жива, њена реакција била је невољна и није могла да контролише количину испорученог отрова. Сматра се да змије, којима није потребно много кисеоника за храњење мозга, могу да живе неколико минута или чак пар сати након одстрањивања главе.

Змија / Илустративна фотографија

Д‌јечака (4) ујела отровна змија у вртићу, родитељима нису ни јавили

7. Жаба

Анегдотски извјештаји указују на то да жабе, послије непријатног сусрета са косилицом или природним предатором, могу да скакућу извјесно вријеме након што изгубе главу. Као и код пилета Мајка, ово се вјероватно дешава када довољно можданог стабла остане нетакнуто. Мождано стабло управља многим функцијама тијела и стога теоретски, чак и кад други дијелови мозга нестану, тијело може преживети и природно се кретати. Оно што вјероватно убија безглаве жабе јесте немогућност да једу и пију, као и чињеница да тако постају још боља мета предаторима.

8. Пљоснати црви

Пљоснати црви су прави мајстори регенерације. Позната прича каже да ако пресечете глисту на пола, добијате два црва. Кад је ријеч о реалности, све што бисте овим чином добили је мртва глиста. Пљоснати црви могу да обнове било који дио свог тијела након ампутације захваљујући одраслим матичним ћелијама које се налазе у њиховим тијелима и производе нове, специјализоване ћелије.

9. Ватрени мрави

Ватрени мрави могу да лутају, иако не стриктно без главе (у почетку), већ без мозга: ово долази као језив резултат заразе паразитом званим форид мува. Ова мини мува полаже јаја у грудима несрећних ватрених мрава и кад се јаје излегне, црв се пробија до главе мрава и гута његов мозак. Кад у глави мрава не остане ништа осим шупљине, мрав ће и даље лутати, мада бесциљно, а глава мрава зомбија, око мјесец дана након заразе, једноставно отпадне и тад мраву дође крај.

Konj

Несрећа у Хрватској: Шпанац пао с коња и погинуо

10. Корњача

Корњаче су још једна врста која, како се тврди, може да живи без мозга. У 17. вијеку, италијански природњак Франческо Реди, који се сматра оснивачем експерименталне биологије, спровео је језиви експеримент на корњачи који је укључивао потпуно уклањање њеног мозга. Упркос уклањању сваког делића мозга и чишћењу шупљине, корњача није угинула, већ је живјела још шест мјесеци. Реди је затим одлучио да потпуно уклони главу корњачи и она је живјела укупно 23 дана. Сматра се да је способност корњача и других животиња да живе тако дуго без главе дјелимично посљедица њиховог спорог метаболизма.

(Телеграф)

Подијели:

Large banner