Крв старца Гаврила запањила је водеће медицинске стручњаке. Преносимо вам свједочанство грузијског љекара Зураба Варазија:
“Неколико дана прије смрти старца Гаврила, ријешио сам да узмем крв на анализу. Када сам му то рекао, питао ме је за шта ми то треба. Објаснио сам му да треба да провјерим хемоглобин и урадим још неке анализе. Он је одговорио: „Не, то није потребно. Мене не занима тај ваш хемоглобин!“ Узео сам га за руку и рекао да ће ме Бог казнити уколико му се нешто деси. Тражио сам да то урадим. „Ако ће Бог да те казни због тога, ево, узми колико хоћеш!“, рекао је старац. Узео сам крв и нисам ни слутио да ће се десити чудо“.
„Обично за налаз узимам око 10 ml крви. Мој колега је узео узорак и однио у Тбилиси. Међутим, бочица му је испала, отворила се и крв се просула, а унутра је остало око 2 ml крви. У лабораторији су ме увјеравали како је то довољно и узели крв на анализу“.
„Сљедећег дана отац је имао проблема са брухом, и ја сам покушао то да средим, али се опет вратило. Убјеђивали смо га да се оперише. Одбио је рекавши: „Са дванаест година сам кренуо Твојим путем, Господе, уморан сам! Узми моју грешну душу, не могу више! Рекао сам да ћу све што је потребно донијети у келију и да ћу га ту оперисати. Он се захвалио и рекао да то не жели. Отишао сам са суморним мислима: еутаназија је гријех, али када не помогнеш човјеку и то је такође „еутаназија““.
„На повратку сам дошао код патријарха Илије. О свему ме је подробно испитао и благословио да не радимо ништа, по старчевој жељи, јер ако се деси да не преживи, то неће бити моја кривица, него божја воља, а и сам старац је рекао да је уморан“.
Крв старца Гаврила: Бог ће знати шта је то
„Ускоро су ми јавили да је старац Гаврило у тешком стању. Када сам стигао, лежао је и посматрао икону светог Николаја Чудотворца, не скидајући поглед с ње. Питао сам га да ли га је нешто узнемирило. Није ми ништа одговорио. Увече је дошао владика Данило и прочитао молитву за исход душе. Кад је завршио, старац Гаврило се насмијешио, тијело му је задрхтало и срце престало да куца. Отишао је. Неколико година касније позвао ме је колега и рекао да су нешто сређивали у лабораторији и да је пронашао бочицу у којој је била крв старца Гаврила, узета четири године раније. Рекао ми је: „Знаш, та крв... та крв је као свјежа!“ Желио сам то да видим. Заиста, крв је изгледала свјеже, није се згрушала, скорила, није се разложила. Узео сам једну кап у шприц, направио размаз и однио у лабораторију. Анализа је показала да је све нормално!“
„Када смо им рекли да крв стоји у бочици четири године нису нам повјеровали. Ни сами нисмо знали на шта смо наишли. Однијели смо узорак начелници катедре за патологију. Она је погледала и рекла да никад у животу није тако нешто видјела. Предложила је да дамо анонимно узорак на Институт за трансфузију крви, да видимо шта ће они да кажу. И отуда је стигао исти одговор – све је нормално, само незнатно смањена величина крвних зрнаца“.
„Отишао сам код патријарха и рекао му шта се догодило са крвљу старца Гаврила. Патријарх није хтио да жури. Рекао је да се још мало сачека са налазима: „Бог ће знати шта је то. Немојте да баците ту крв, ставите је у земљу гдје је сахрањен и упокојен“. Тако смо и урадили. Закопали смо бочицу у гроб старца Гаврила. Тамо су се већ дешавала чуда и људи су долазили из свих крајева Грузије односећи са собом освећено уље и земљу са старчевог гроба“.
