Зашто тује вену и у двориштима и у парковима

Да ли због суше, тек све је више осушених четинара у београдским општинама. На ову појаву се жале и они који су их садили у својим двориштима, а сличних случајева има и у парковима.

Небојша Петковић из Болеча у дворишту има 90 туја, које је из сјемена сам произвео и посадио. Старе су 32 године. Његовао их је као живу ограду. Посљедње двије године појавили су се проблеми, односно тује су почеле да се суше.

„Сваке године их уредно одржавам. Крајем фебруара, почетком марта режем тримером за живу ограду. Уредно окопавам, ђубрим, залијевам. У задње двије године почели су да се појављују проблеми, не само код мене, него масовно“, прича Небојша.

И код његових комшија суве јелке, у једном дворишту чак цио ред осушених четинара. Слична ситуација је и у Заклопачи.

„Ако је та биљка требало да живи 40 година, а имала копање, оштећење темеља због ограде, због пута, ако је имала хемијске третмане, то није убило биљку, али јој је смањило животни вијек са 40 на 35, па на 32 године“, објашњава Александар Спасојевић, радник у расаднику.

Сада се, каже, мијења и микро клима, зидају се више зграде, а биљка је научила да прима одређену количину свјетлости за пет, 10, 15 година.

„Када ви срушите малу кућу и направите зграду од 4, 6, 8 спратова, када ставите нешто што даје рефлексију – лим, стаклену фасаду, ви јој аутоматски мијењате микро климу, а она је научила на то 15 година и сада послије пет година од изградње она се промијени“, додаје Спасојевић.

Стручњаци кажу да тренутно значајнијих регистрованих болести на четинарима нема. Ипак, природа тражи сталну пажњу.

Кључ је изабрати одговарајућу врсту четинара

Важно је да бирамо праве врсте за праве средине јер тако дрвеће може да има дуг и здрав живот, да нам буде лијепо и од користи. У Бајфордовој шуми су углавном листопадна стабла, као што и треба да буде, јер та надморска висина њима одговара. Неколико четинара у тој шуми, такође се суши.

„Постојао је тренд у шумарству, да се на станишту листопадних шума као што је Авала, што се види и са ауто-пута, да се саде четинари због брзог раста и брзе експлоатације квалитетног дрвета и тај тренд се показао негативан, зато што то није аутохтоно станиште борова, смрча, јела“, напомиње проф. др Ненад Ставретовић са Шумарског факултета Универзитета у Београду.

Међутим, како каже, Панчићева оморика се показала изузетно отпорном у градским условима, чак и за вртове и за паркове.

Београд има око 16 шумских комплекса. Најзаступљенији су – храст, буква, јасен, јавор, топола, док четинарских врста попут бора, јеле, смрче, чемпреса има мање.