Један од израза који је постао дио свакодневног говора, али као наговјештај другима да се нешто лијепо догодило, јесте управо и чувено: "Кажи драгичка!", а онда у исхићењу чекамо, без икаквог договора, да особа којој говоримо скоро идентично одговори, погодили сте - "Драгичка!".
Након што она одговори, ето лијепих вијести.
Оно што многи не знају, јесте да је "Драгичка" некада у дамским хаљинама шетала улицама Београда. Да, ова ријеч има врло интересантан лик и причу из 1950-их година.
Наиме, госпођа Драгић је била жена из свијета елите Београда, али њена знатижељна природа није познавала разлике. Наиме, гдје чује "сочне" приче, ту застане и "претвара се у ухо". Гђа Драгић је имала "хоби" по ком ју је познавала свака улица у овом граду.
Њено презиме, како кажу, било је права слика ове интересантне жене. Мила, шаљива и драга, а трач је претварала у праве симпатичне приче.
Госпођа Драгић је скупљала информације и све приче које су биле интересантне и новитети свима осталима, па и да није толико интересантно - трач је трач. Како кажу, трач госпође Драгић путовао је некада и брже од свјетлости, али је она била изузетно избирљива што се тиче "лијепих и мање лијепих ствари".
Знатижељна госпођа је обожавала лијепе актуелности из приватних живота важних људи, али је само срећне и лијепе вијести и вољела да преноси. Све новитете елите умјела је да преприча на толико допадљив и шаљив начин, да су се окупљали само њу да слушају како говори, чије год то приче биле.
Била је савршени наратор туђих прича. Ово ју је "хранило" и само јој је будило жељу да набави тек "проклијале" информације.
Драга Драгић схватила је да је веома тешко силно препричавање са ува на уво, па је дошла на идеју за сљедећи корак и тако је настао први "Клуб трачева" у Београду. При уласку у клуб морате рећи лозинку, а она наравно гласи: "Кажи Драгићка", што се у том клубу већ пригрлило као узречица.
Међутим, међу члановима постојао је један странац, ком је било теже објаснити разлику између слова ћ и ч, а који је то на врло симпатичан начин гријешио. Тако је, погрешним словима и акцентима промијенио лозинку у "Кажи Драгичка". Како је свима било то врло симпатично, убрзо се та верзија прихватила. Убрзо су и гђу Драгић називали Драгич, а лозинка њеног клуба се уписала у ризницу фраза у српском језику, пише "011инфо".
Умјесто трачева, данас овај израз постао је вјесник узбудљивих и лијепих вијести. Са трач-клубом полако се губила и слика госпође Драгић, али њено благо измијењено презиме прави је "црвени тепих" лијепим информацијама.
