Једна учитељица је прошли мјесец у граду Пунеу, на западу Индије, затекла шестогодишњег сина док је био узнемирен радећи домаћу задаћу.
"Избрисала сам неке ријечи и замолила га да их напише. Претпоставила сам да је љут и да због тога не држи оловку како треба", испричала је за лист "Индиан Експрес".
Никада није могла замислити да је борба њеног сина да држи оловку први симптом Guillain-Barreovog синдрома (ГБС), ријетког поремећаја у којем имуни систем напада нервне ћелије, узрокујући слабост мишића и парализу.
Дјечак је кроз неколико дана завршио на интензивној њези. Није могао помјерити ни руке ни ноге. Како му се стање погоршавало, изгубио је способност гутања, говора и дисања, због чега му је била потребна респираторна подршка. Сада се опоравља.
Он је међу 160 пријављених с ГБС-ом од почетка прошлог мјесеца у Пунеу који је образовни и ИТ центар окружен индустријским градовима и селима. Било је пет сумњивих смртних случајева. Тренутно је 48 пацијената на интензивној њези, 21 је прикључен на респиратор док је 38 пацијената отпуштено из болнице.
Шта узрокује ГБС
ГБС почиње трњењем или укоченошћу стопала и руку, а након тога слиједе слабост мишића и отежано покретање зглобова. Симптоми се погоршавају кроз двије до четири седмице, и то обично у рукама и ногама. Стопа морталитета је између три и 13 одсто, у зависности од тежине симптома и квалитета здравствене подршке.
Епидемија у Пунеу води до патогена кампyлобактер јејуни (кампилобактера) који је водећи узрок инфекција које се преносе храном и који је главни узрок ГБС-а у свијету. Веза између споменутог патогена и ГБС-а је 1990-их година откривена у руралној Кини, гдје је овај патоген био чест код пилића, а ГБС се јављао након сваког монсуна док су се дјеца играла у води загађеној пилећим или пачјим изметом.
ГБС није сасвим неуобичајен у Индији. Монојит Дебнат и Мадху Нагапа са Националног института за ментално здравље и неуронауке (НИМХАНС) су од 2014. до 2019. године проучавали 150 пацијената с ГБС-ом. Они су утврдили да је код 79 одсто пацијената имало инфекције. Значајно је то што су и коинфекције биле чешће - појављивале су се у 65 одсто случајева, што показује сложену интеракцију бактерија и вируса.
Недавно су из цијелог свијета пријављене епидемије повезане с патогеном. Наиме, Перу је у првих седам мјесеци 2023. пријавио више од 200 сумњивих случајева и најмање четири смртна случаја од ГБС-а, што је власт навело да прогласи ванредно стање и појача мјере јавног здравља. Двије трећине случајева били су повезани с кампилобактериозом.
У државама с добром хигијеном, мање случајева ГБС-а је повезано с кампилобактериозом, а респираторне инфекције су главни узрок. Било је и других узрока ГБС-а. Па је тако Бразил 2015. пријавио групу случајева ГБС-а повезаних с вирусом Зика. Вакцине ријетко могу изазвати ГБС, али једна вакцина против корона вируса је наводно повезана с неколико стотина случајева ГБС-а у Великој Британији 2021.
"Кампилобактериоза је ендемична са стотинама хиљада случајева који се стално дешавају. Увијек постоји у окружењу", напоменуо је професор на Универзитету у Глазгову Хју Вилисон.
Ипак, како су указали научници, ГБС не настаје тако лако. Постоји специфичан кампилобактер, чији је вањски слој пресвучен шећером, а у ријетким случајевима, његова молекуларна структура одговара овојници људских нервних станица.
Када имуни систем пацијента нападне бактерије, може напасти и живце, а ријеч је о процесу који се зове молекуларна мимикрија, што доводи до ГБС-а. Но, мали дио сојева кампилобактера има раније описани вањски слој.
"Сој кампилобактера с овом молекуларном карактеристиком у Пунеу ће вјероватно циркулисати, а раст инфекција овим сојем ће посљедично довести до већег броја случајева ГБС-а", констатовао је Вилсон.
Већина стручњака сматра да један од 100 сојева ове бактерије носи ризик од ГБС-а док једна од 100 особа с таквим сојем добије ГБС, што је ризик један према 10.000. То је оно што је Вилисон назвао "имунолошки руски рулет" који покреће "акутни неуролошки цунами", продирући кроз периферни нервни систем.
Изазови у лијечењу
Када се имунолошки одговор смири, напад јењава, али је организму и даље потребно вријеме, медицинска њега и подршка да поправи штету. Оно што погоршава ствари јесте то што не постоји лијек против ГБС-а.
Код ГБС-а тијело производи антитијела против кампилобактера, а која потом нападају нерве. Љекари користе размјену плазме, процес којим се филтрира крв како би се уклонила штетна антитијела, и то заједно с интравенским имуноглобулином (ИВИГ), терапеутским антитијелом из нормалне крви како би се ублажили симптоми.
Још један изазов је тај што не постоји јединствени тест за дијагностиковање ГБС-а. Према ријечима љекара, дијагноза се углавном заснива на клиничким карактеристикама. Манифестује се као облик парализе који може бити узрокован дјечијом парализом, вирусима или ријетким неуролошким обољењима.
"Дијагноза је констелација клиничких карактеристика. Лако се може догодити погрешна дијагноза, касна дијагноза или да дијагноза потпуно изостане", навео је Вилисон.
Неуједначен систем јавног здравства у Индији представља изазов јер се љекари у руралним подручјима могу борити и у самој дијагнози ГБС-а. Сходно томе, из Свјетске здравствене организације (СЗО) су позвали индијске власти на сарадњу по овом питању.
Надлежни у Индији тврде да су извршили надзор у 60.000 кућа, да су узели 160 узорака воде како би их тестирали те да су замолили грађане да пију прокувану воду те да једу свјежу и чисту храну, а не да имају "устајалу храну и дјелимично кувану пилетину или овчетину".
Већина случајева ГБС-а у свијету је посљедица недовољно куване перади, али може се ширити и водом, што је слично као и с колером или салмонелом. Загађена вода, која се користи за прање и припрему хране на улици, олакшава ширење бактерија.
Јасно је да у Пунеу циркулише сој кампилобактера с карактеристичним молекуларним својствима, који погађа велики број људи. Оно што није јасно јесте да ли је до овог дошло због велике контаминације воде или због великог броја оних који једу заражену перад, пише ББЦ.
