Скијање низ падину, са хладним зраком на лицу и снијегом који шкрипи испод скија: Мало је активности које се природно осјећају тако здравима и освјежавајуће као скијање.
Одговор је, без сумње, “да” – иако колико је скијање добро за вас, дјеломично зависи од вашег нивоа вјештине, колико се трудите и које врсте терена одаберете на стази.
„Алпинско скијање је мјешавина издржљивости и тренинга отпорности“, каже др. Јосеф Ниебауер, професор спортске медицине и кардиологије и директор Института за молекуларну спортску и рехабилитацијску медицину на Парацелсус Медицал Университy у Салзбургу, Аустрија. „Има позитивне ефекте на срце и циркулацију, као и на периферну мускулатуру—углавном ноге.“
Што се тиче тренирања вашег срца, Ниебауерова истраживања су показала да скијање низ падину отприлике одговара тренинзима бициклирања или веслања. Наравно, скакање кроз дубок снијег подићи ће ваш пулс више него лагани слалом низ уређен ски пут.
Али он каже да све врсте алпинског скијања (и скијање на цросс-цоунтрy стази) доносе кардио-метаболичке користи, укључујући побољшање инзулинске резистенције, композиције тијела и метаболизма глукозе, као и смањење крвног притиска, липида у крви и срчаног ритма.
Скијање такође чини да крвни судови и здравље ћелија поновно оживе. „Видјели смо позитивне ефекте на крутост артерија, што је знак помлађивања артерија“, каже Ниебауер.
Скијање је такође облик интервалног тренинга, који је у посљедње вријеме постао један од најпопуларнијих трендова у фитнесс свијету. Након што се потрудите од 20 секунди до 15 минута током једног спуста, слиједи лијепа пауза док се враћате на врх брда.
Растући број доказа сугерира да овакав начин тренинга – радити напорно неколико минута, па узети паузу – може пружити низ користи, од продужавања живота до побољшања нивоа фитнесса.
Међутим, скијање се стварно издваја од других фитнесс активности када је у питању активирање и тренирање мишића доњег дијела тијела.
„Мјешавина високо координираних покрета с различитим врстама вјежби“ – резање, клизање, брзи окретаји, скакање – „и мјешавина ексцентричног, изометричног и концентрског рада мишића може се сматрати прилично јединственом у односу на друге врсте физичких активности“, каже Тхомас Стöггл, истраживач скијања и ванредни професор спортске науке и кинезиологије на Универзитету у Салзбургу.
Суптилни (и несуптилни) покрети кољена и кукова и напори који се догађају током скијања низ падину изазивају много шири спектар мишића доњег дијела тијела него већина других врста вјежби.
Од великих мишића у бедрима до мањих помоћних мишића око кољена, скијање је комплетан тренинг за доњи дио тијела, показује истраживање из 2013. године у Јоурнал оф Спортс Сциенце анд Медицине.
Скијање – Зашто је ово важно?
Истраживања о планинском ходању и трчању сугерирају да активирање и тренирање ових помоћних мишића може побољшати равнотежу и стабилност, те смањити ризик од повреда изазваних прекомјерним кориштењем или понављајућим покретима. Иако је научна литература о скијању низ падину мање опсежна, студије показују да оно такођер побољшава равнотежу и опсег покрета.
На крају, али не и мање важно за љубитеље вањских активности, спектакуларна природна окружења која често прате скијање не треба занемарити.
„Бити активан у прелијепом вањском окружењу не може се надмашити“, каже Ниебауер. „Скијање је више од спорта – доноси многе позитивне ефекте на добробит скијаша и квалитету живота.“ Истраживање о старијим одраслим особама, такођер, показује да скијање побољшава расположење.
