Инфаркт више није ријеткост код људи у тридесетим годинама: Ово су главни узроци

Ово су прелиминарни подаци Завода за јавно здравство ФБиХ, које је та институција доставила за портал Клиx.ба. Засновани су на препринт верзији Здравствено-статистичког годишњака Федерације БиХ, а коначни подаци биће познати након објављивања публикације.

Подаци о обољелима односе се на случајеве регистроване у примарној здравственој заштити. Стопа оболијевања износи 23,8 на 10.000 становника, док је стопа смртности 97,2 на 100.000 становника.

Највише обољелих у шездесетим годинама

Највише обољелих, њих 1.930 или 37,9 одсто, било је у доби од 60 до 69 година. Слиједе особе старије од 70 година (1.503) и оне од 50 до 59 година (993).

Млађих од 50 година било је 661. У доби од 40 до 49 година регистровано је 498 обољелих, док су 163 особе биле млађе од 40 година.

Инфаркт је чешће погађао мушкарце. Од укупног броја обољелих, 2.792 су мушкарци (54,9 одсто), а 2.295 жене (45,1 одсто). Слично је и међу преминулима: од посљедица инфаркта умрла су 1.184 мушкарца (57 одсто) и 894 жене (43 одсто).

„Више није ријеткост код људи у тридесетим годинама“

Доктор Емир Зећо, специјалиста интерне медицине у Јавној установи Дом здравља Кантона Сарајево, рекао је за Клиx.ба да се љекари све чешће сусрећу са пацијентима који доживе срчани удар у релативно младој доби.

„Иако је инфаркт и даље чешћи код старијих особа, више није ријеткост да се јавља код људи у четрдесетим, па чак и тридесетим годинама живота. Посебан проблем је што млађе особе често сматрају да су заштићене од кардиоваскуларних болести, па не обраћају довољно пажње на превентивне прегледе и контролу фактора ризика“, каже Зећо.

Најчешћи узрок срчаног удара и даље је атеросклероза коронарних артерија, односно постепено стварање наслага у крвним судовима срца, које их могу сузити или потпуно зачепити.

Међу факторима ризика на првом мјесту су повишен крвни притисак, дијабетес, повишене масноће у крви, пушење, прекомјерна тјелесна тежина и физичка неактивност. Значајну улогу имају и хронични стрес, нездрава исхрана и породична историја болести.

„Оно што је посебно забрињавајуће јесте да често имамо пацијенте код којих је присутно неколико ових фактора истовремено, а да годинама нису били свјесни свог кардиоваскуларног ризика“, истиче Зећо.

Сједење, стрес и цигарете

Већи број случајева међу млађим особама Зећо приписује комбинацији фактора које доноси савремени начин живота: много сједења, мало кретања, неправилној исхрани, хроничном стресу и недовољно сна.

Пушење је, каже, и даље један од најзначајнијих фактора ризика, посебно код млађих особа, а све су чешћи и гојазност, шећерна болест и повишене масноће у крви.

„Наравно, постоји и генетска предиспозиција на коју не можемо утицати, тако да особе са породичном историјом раних кардиоваскуларних догађаја треба да буду посебно опрезне. Важно је разумјети да се ризици међусобно надопуњују и да њихово заједничко дјеловање може значајно убрзати развој болести“, упозорава.

Притисак контролисати барем једном годишње

Са превентивним контролама, савјетује Зећо, треба почети већ у млађој одраслој доби, а не чекати појаву првих симптома. Особе које немају повишен крвни притисак требало би да га контролишу најмање једном годишње, док се учесталост провјере масноћа и шећера у крви прилагођава индивидуалном ризику.

„Код здравих особа без додатних фактора ризика ове анализе могу се радити у размацима од неколико година, док су код особа са хипертензијом, гојазношћу, дијабетесом или породичним оптерећењем потребне чешће контроле“, казао је.

Промјене које могу смањити ризик могу почети одмах: престанак пушења, више кретања и брига о исхрани и тјелесној тежини.

„Препорука је најмање 150 минута умјерене физичке активности седмично, што не мора подразумијевати одлазак у теретану. И редовно брже ходање пола сата дневно има значајну корист за здравље“, каже Зећо.

Када је ријеч о исхрани, савјетује мање индустријски прерађене хране, соли и засићених масти, а више поврћа, воћа и рибе, односно медитерански начин исхране.

Једнако је важно, додаје, водити рачуна о квалитету сна и пронаћи начин за боље управљање стресом.

(Кликс)