Једна од најздравијих биљака коју многи сматрају најбољим природним антибиотиком и антисептиком.
Ријеч је о жалфији, кадуљи или питомом пелиму.
Латинско име жалфије, „Салвиа оффициналис“, потиче од ријечи „салваре“, што значи спасити или излијечити, а у својим дјелима наводили су је сви антички писци који су се највише бавили темама из области медицине. Римљани су је још прије 2000 година веома цијенили и на разне начине употребљавали за лијечење.
Цијела биљка је врло ароматична и својственог мириса, у Србији природно расте само у Сићевачкој клисури. Од жалфије се користи искључиво лист, а најљековитији лист се добија кад жалфија почне цвјетати, а то је најчешће у мају.
У прошлости људи су чешће користили моћи биљака, па је жалфија била главни састојак у смјесама за балзамовање у гробницама фараона. У старој Грчкој је коришћена за лијечење крварења, грознице, камења у бубрегу, али и нередовну менструацију. У прошлости се садила у скоро свакој башти, а како се сматрало да лијечи скоро све болести, добила је статус свете биљке.
Иначе, жалфија садржи етарска уља салвиол, пинен, цинеол, борнеол, камфор, затим танине, горке супстанце, протеине, скроб, калцијум оксалат, соли фосфорне киселине, соли калијума и калцијума.
Вијековима уназад, жалфија се користила против промуклости, упале грла и ждријела, а чај се спремао за обољеле од туберкулозе. Због њеног повољног дејства на усну дупљу, екстракт жалфије често додаје и у пасте за зубе. Жалфија је ефикасна и код болести органа за дисање јер поспјешује избацивање слузи.
Жалфија као чај изузетно је ефикасна код дијареје, болова и грчева у желуцу. Такође, може да утиче на лијечење реуматизма, гихта и нервних поремећаја који су повезани с овим болестима.
У љекарским студијама је откривено да ова биљка кочи ензим ацетилхолинестеразу, који негативно утиче на памћење. Научници вјерују да се жалфија име антиоксидансне, противупалне и хормонима сличне карактеристике, које могу да помогну у лијечењу деменције и Алцхајмерове болести.
Карло Велики је законом наредио да се у сваком манастиру мора узгајати по стотинак различитих врста љековитих биљака, а жалфија је била на првом мјесту.
Зато се у народној медицини жалфија користи за јачање нерава, али и чишћење крви и против реуматизма и свих запаљења.
Иначе, жалфија се може користити и у кулинарству као зачин јер поспјешује варење, лучење жучи и смањује надимање. Због свог антимикробног дјеловања користи се у антивирусним мастима против херпеса.
Неки љекари жалфију користе и код грчева, болести кичмене мождине, болести жлијезда и тремора. Измрвљено лишће жалфије чак може помоћи код уједа инсеката.
