Добро је познато да одређене навике, попут пушења или прекомјерног конзумирања алкохола, временом могу оштетити наше срце.
Међутим, многе свакодневне навике о којима баш и не размишљамо – колико често перемо зубе, колико кафе пијемо – такође могу утицати на здравље нашег срца. Све што радимо, једемо и пијемо може значајно утицати на наш крвни притисак, холестерол и рад срца, а на крају и на цјелокупно функционисање срца.
Стога су кардиолози др Даниел Едмундович и др Ригвед Тадвалкар издвојили неколико свакодневних навика које могу допринети срчаним тегобама.
Екстремне дијете или елиминација одређених макронутријената
Кардиолог Едмундович тврди да људи често мисле да једу здраво и уравнотежено, а заправо сами себи стварају проблеме са срцем.
На примјер, сусрео се са људима који се придржавају дијете са ниским садржајем холестерола и избјегавају здраве масти, важан макронутријент. Тада можда конзумирају превише угљених хидрата. Иако ова врста исхране не би требало да изазове пораст нивоа холестерола, може довести до повећања тјелесне тежине и ставити велики стрес на систем који регулише шећер и систем који регулише дијабетес, каже кардиолог.
Екстремне дијете такође могу да оптерете кардиоваскуларни систем, а истраживања су показала да нагле и екстремне промјене навика у исхрани могу довести до погоршања функције срца.
"Прелазак из једне крајности у другу заиста не помаже", рекао је Едмундович за HuffPost, преноси б.92
Лоше здравље зуба
Проблеми са зубима могу повећати ризик од бактеријских инфекција у крвотоку. Према ријечима кардиолога Тадвалкара, бактерије из уста врло лако улазе у крв. Недавне студије су показале да редовно чишћење зуба побољшава здравље срца.
Доктор истиче да је познато да гингивитис и лоше орално здравље изазивају запаљенско стање које може погоршати проблеме са срцем, као што су висок холестерол или плак у артеријама.
"Добра орална хигијена је важна. Не можемо са 100 постотном сигурношћу рећи да свакодневно четкање и чишћење концем спречавају срчани удар, али може повећати осјетљивост особе ако већ има друге стандардне факторе ризика", напомиње Едмундович.
Превише кофеина
Кафа (са кофеином) је генерално безбједна за срце. Истраживања сугеришу да испијање двије шољице кафе дневно пружа највећу кардиоваскуларну корист. Међутим, превише кафе може имати негативан ефекат јер може убрзати рад срца, узроковати убрзан рад срца, сужење крвних судова и повећати крвни притисак. Ако је особа склона поремећајима срчаног ритма, велике дозе кофеина то могу изазвати, упозорава Тадвалкар.
Кофеин се сматра безбједним до 300 до 400 милиграма, након чега може изазвати низ негативних ефеката.
"Не повезујемо често холестерол са кафом, али филтрирана кафа садржи мање лошег холестерола од мање филтриране кафе", каже Тадвалкар. Генерално, што је кафа тамнија, то је здравија за тијело.
Неконтролисани стрес
Када је систем борбе или бијега у тијелу хронично активиран, то може изазвати упалу у тијелу и продужено ослобађање хормона стреса попут адреналина. Према Тадвалкару, ови фактори заједно могу изазвати физиолошке промјене у тијелу, укључујући повишен крвни притисак, висок холестерол, гојазност, инсулинску резистенцију и поремећаје срчаног ритма.
Хронични стрес такође може повећати ризик од стварања крвних угрушака у цијелом тијелу. Ако се угрушак формира у артерији која је већ сужена, то може изазвати срчани удар.
"Због тога људи који имају много хроничног стреса често доживе срчани удар", објашњава Тадвалкар.
Окидачи стреса су свуда око нас и може бити тешко избјећи их. Пошто ови покретачи неће нестати, кључно је научити како ефикасно управљати стресом, каже Тадвалкар.
Он препоручује активности за ублажавање стреса као што су медитација, јога, вјежбање и други забавни хобији.
Превише или премало сна
Већини људи треба око седам до осам сати сна по ноћи; превише или премало сна може допринети кардиоваскуларним проблемима, укључујући срчани удар и мождани удар.
Међутим, није важна само количина сна, већ и квалитет. Висококвалитетан сан за опоравак кључан је за одржавање здравог срца. Лоши квалитет сна повезан је са високим крвним притиском, повишеним холестеролом и атеросклерозом.
"Желимо да људи добро спавају, и то у очекиваном трајању, да заиста заштитимо своје срце", закључио је Тадвалкар.
