Пушење изазива рак плућа, али може утицати и на развој других болести. Када престану са овом штетном навиком, многи се питају како ће плућа реаговати, и колико времена је потребно да би се она прочистила. Према ријечима стручњака, иако ћете и даље наставити да искашљавате, временом ће се и то смањити.
С друге стране, много је оних који нису пушачи, али су од дјетињства били изложени диму. Колико су и они у ризику, за Телеграф је говорио др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију КЦС.
"Када престану да пуше, многи кажу ја још увијек кашљем, искашљавам... Међутим, када уносите толико штетних супстанци, плућа тада покушавају да се некако оперу, спира се слуз, а то не може бити прекинуто за дан два. С друге стране, велику улогу игра и то колико цигарета дневно је неко пушио, колико година... Рецимо, кад имамо некога ко пуши 20 година и пуши двије кутије дневно, онда ми можемо рећи да је његов пушачки стаж 40 'паклогодина'. Зато се не може сада и одмах јер све множимо и све сабирамо“, објашњава др Стјепановић.
Од рака плућа годишње оболи око 7.000 људи, док нажалост, борбу против ове опаке болести изгуби више од 5.000 људи. Рано откривање карцинома плућа омогући ће и успјешније лијечење, међутим, пацијенти се често јаве када болест већ одмакне. Оваква статистика, аларм је да схватимо колико је важно мијењати лоше навике како бисмо спријечили могући развој болести.
Наиме, у једном диму цигарете има више од 60 канцерогених супстанци, зато стручњаци с правом подсјећају, да је пушење главни фактор ризика оболијевања од рака плућа и друге болести. Због свега наведеног многи се питају, да ли због недостатка симптома не треба да брину, или је ипак потребна контрола, уколико упркос апелима наставе да пуше.
"Кашаљ је главни симптом. Ако траје дуже од три недјеље, мора се испитати, а љекар процјењује шта је потребно обавити од прегледа. За дијагностику је важан скенер који ће нам дати обиље пресјека, даће нам комплетно стање. Наравно, да ли је потребан скенер одлучиће љекар, а до тада снимак је довољан“, објашњава др Стјепановић.
Колико су у опасности пасивни пушачи
Питање о пасивном пушењу и удисању дуванског дима, одувијек је изазивао полемику да ли је оправдан или не. Рецимо, ако је неко у дјетињству одрастао уз родитеље који су били пушачи, упркос томе што он није конзумент цигарета, требало би да обави контролу јер је у ризику.
"Доказано је да мајке које су конзумирале цигарете током трудноће, да је све то на дијете оставило трага. Студије су показале, да новорођенче чије су мајке пушиле, да су дјеца имала бронхијалну астму“, додаје др Стјепановић.
Симптоми рака плућа
Како љекар појашњава, симптоми рака плућа у почетку могу бити потпуно неспецифични, кашаљ који дуже траје и не пролази уз примјену антибиотика, може се јавити и пролонгирано фебрилно стање, губитак апетита, болови у грудима. Оно што треба напоменути је да већину болесника који оболе од карцинома представљају пушачи који су већ навикнути на интензиван кашаљ али и искашљавање.
"Дијагноза је искључиво патохистолошка, идемо на патохистолошку потврду болести, и тако одређујемо који тип рака плућа је у питању. То нам је јако важно, зато што постоје данас савремени лијекови, имуно и биолошка терапија, гдје се болест много успјешније и боље држи под контролом. Ми имамо неколико стотина пацијената који су на савременој терапији, који дођу на један дан, приме терапију и врате се својим свакодневним активностима“, објашњава др Стјепановић.
