Већ недјељама, огроман број људи у Србији и региону не престају да муче симптоми прољећног умора, од проблема са устајањем, јаких главобоља, тромости, па до летаргије и умора.
Многима је проблем да устану, након обичне поподневне дремка не могу да се помјере, и тако је, за неке, сваки дан већ неколико недјеља. А све занима до када ће све то да траје, и колико ће још да пате од прољећног умора, и има ли за ову тегобу лијека!
Грађани су се жалили “да им се само спава, да не могу да подигну руке и ноге са кревета”.
Шта је прољећни умор и колико траје
Шта је тачно у питању одговорила је доктор Бисерка Обрадовић која је открила да се тренутно “сусрећемо са стандардним прољећним умором“.
"Сад је лијепо вријеме, почело је прољеће, топло је напољу, и сунчано. Умјесто да будемо лијепо расположени, срећни, раздрагани, нас једноставно вуче кревет, меланхолични смо, једноставно не подносимо себе у овим ципелама у којима смо данас. Овај феномен, познат као прољећни умор, није болест, већ стање које настаје усљед промјене годишњег доба и прилагођавања организма на нове услове“, говори она за Блиц.
Доктор Обрадовић је рекла колико ће дуго људи осјећати симптоме прољећног умора.
"Колико дуго ће прољећни умор да траје је питање које се поставља нама љекарима свакодневно. Прољећни умор траје у просјеку до четири недјеље, али то не значи да ћемо четири недјеље да се осјећамо тако тромо, безвољно, деконцентрисано, летаргично, већ ми можемо на то и те како да утичемо“, истиче Обрадовићева.
Једна ствар главни кривац
Како каже, у питању је једно стање које се дешава послије зимског периода.
"У току зиме смо јели храну која је богата угљеним хидратима, мастима, мало смо добили у тежини, пореметили смо наше хормоне у организму. У току зимског периода смо имали исхрану која је мање богата витамином Ц, Б, Д. Није било сунца, тако да имамо дисбаланс тих витамина, посебно витамина Д“, истиче доктор.
Обрадовићева се осврнула на то да се у једном витамину може тражити кривац за прољећни умор.
"Витамин Д је одговоран за прољећни умор, поред тога што је битан за густину костију и за снагу косе. Сада би требало провјерити прво витамин Д, и наравно гвожђе“, истиче она.
Уз све то отежавајућа околност је и то што је вријеме претходних дана полудјело начисто и што ће и наставити да буде тако - таман се навикнемо на преко 20 степени, а онда температура нагло падне на минус! А све то додатно исцрпљује већ ослабљен организам.
Како побиједити симптоме прољећног умора
Како каже, добро је да се на прољећни умор може утицати, и објаснила је шта је важно да урадимо.
"Сада морамо да повећамо количину течности коју уносимо, унос свјежег воћа и поврћа, односно унос Ц и Б витамина. Уз све то битно је да имамо и физичку активност која наравно мора бити мјерена у зависности од наших година. Обавезно је да послије сваке физичке активности истегнемо мишиће које смо активирали како би се лијепо опоравили“, истиче она.
Како разликовати прољећни умор од алергије и прехладе
"Особе које осјећају умор често се питају да ли су прехлађене или болују од неке вирусне инфекције. Главна разлика је у томе што инфекције обично прате повишена тјелесна температура и други симптоми попут болова у мишићима и цурења носа. Уколико се умор јавља без температуре и пролази након одмора, велика је вјероватноћа да је у питању прољећни умор“, истиче она.
Осим прољећног умора, сада наступају сезонске алергије које додатно оптерећују тијело.
"Дошло је нагло прољеће, а цвјетање биљака изазива алергијске реакције попут запушеног носа, отежаног дисања и умора, што може додатно допринијети осјећају исцрпљености. Метеоропате су такође подложније тегобама због наглих промјена температуре и притиска, што може изазвати главобоље и мигрене“, говори доктор.
Имајући у виду да је прољеће период када је вријеме промјенљиво доктор савјетује да опрез хроничним болесницима и метеоропатама.
"Не смијемо мијешати прољећни умор са утицајем временских промјена на наше здравље, на наше расположење, на наше понашање. На прољећни умор сви реагују, неко мање, неко више, неко краће, неко дуже у зависности од тога какав начин живота води“, каже Обрадовићева.
Она се осврнула на то да су сада разлика између јутарње и дневне температуре чак и 20 степени, те да то не утиче добро ни на здраву особу, а тек на неку већ болесну, са хроничним тегобама.
"Сви ти метеоролошки фактори се врло брзо мијењају веома утичу на наше здравље, посебно код метеоропата, али и хроничних болесника. Може се десити да нагло пада крвни притисак код појединих хроничних болесника. То се и код њих може испољити кроз умор, нервозу“, истиче Обрадовићева.
Грип још влада
Она савјетује људе да сада раде на јачању имунитета који је због зимског периода знатно ослабљен.
"Још увијек је на врхунцу свог дјеловања и вирус грипа као и други аденовируси који су у овом периоду најактивнији. Тако да морамо јачати имунитет, да што мање уносимо оних токсичних материја попут енергетских напитака, затим што мање кафе“, истиче она.
Додаје да је најважније да будемо одговорни када је једна ствар у питању.
"Најважније у овом периоду је да имамо добар сан. Важно је да испоштујемо свој организам и пружимо му сан од шест до осам сати. Добар сан је основ за добар имунитет, и наравно за мање боре на лицу, што је дамама битно“, закључује доктор Обрадовић.
.webp)
