Недавна студија коју је објавио Д Лансет сугерише могућу повезаност између излагања мастилу за тетовирање и повећаног ризика од малигног лимфома, при чему тетовирани појединци имају 21 одсто већи ризик од развоја лимфома.
Научници са Универзитета Јужне Данске и Универзитета у Хелсинкију спровели су истраживање анализирајући здравствене податке из Данске групе за тетовирање близанаца, у којој је било више од 5.900 близанаца.
Истраживачи су упоредили скоро 2.400 насумично одабраних близанаца рођених између 1960. и 1996. године, као и 316 близанаца код којих је једном близанцу дијагностикован рак. Открили су да се код тетовираних особа чешће дијагностикује рак коже и лимфом у поређењу са онима без тетоважа.
Студија је открила да тетовирани појединци имају већи ризик од развоја рака коже и лимфома у поређењу са онима без тетоважа. Овај ризик је посебно изражен код особа са великим тетоважама, дефинисаним као "веће од длана". Тетоваже веће од длана повећавају ризик од рака коже за скоро 2,4 пута. Стопа лимфома је скоро три пута већа код особа са великим тетоважама у поређењу са онима без тетоважа.
Истраживачи су примијетили да када се мастило за тетовирање убризгава у кожу, честице мастила могу да се акумулирају унутар лимфних чворова, где могу да утичу на имуни систем и имају кључну улогу у развоју рака.
"Можемо да видимо да се честице мастила акумулирају у лимфним чворовима и сумњамо да их тијело доживљава као стране супстанце", рекао је Хенрик Фредериксен и додао:
"То може значити да имуни систем покушава да стално реагује на мастило, а ми још увијек не знамо да ли би то могло да ослаби функцију лимфних чворова или да има друге здравствене последице".
Мастила за тетовирање садрже различита једињења, укључујући метале, органске пигменте, примарне ароматичне амине и полицикличне ароматичне угљоводонике, што изазива забринутост за њихову безбедност и потенцијална канцерогена својства. Акумулација честица мастила у лимфним чворовима може довести до хроничне упале, што потенцијално резултира абнормалним растом ћелија и већим ризиком од рака током времена.
"Наша студија сугерише да постоји повећан ризик од добијања рака ако неко има тетоваже", рекла је Сигне Бедстед Клеменсен, доцент за биостатистику на Универзитету јужне Данске.
"Прерано је рећи да ли је веза између тетоважа и рака узрочна или не. Постоји разлог за сумњу, али је потребно више студија", примијетила је она.
Истраживачи признају да је одређивање тачне везе између тетоважа и рака сложено јер развој рака може трајати годинама, а ефекти мастила могу се манифестовати деценијама касније, што отежава мјерење директног ефекта. Планирају да истраже како честице мастила утичу на функцију лимфних чворова на молекуларном нивоу.
"Такве тврдње изазивају непотребну друштвену узбуну", рекао је др Донис Муњоз, дерматолог са шпанске Академије за дерматологију и венерологију.
"У мојих 40 година искуства као професионалца, никада нисам видио да тетоважа изазива рак коже", истакао је он.
Упркос налазима, истраживачи не могу рећи колико је повећан ризик од рака ако неко има тетоважу, а неизвјесно је да ли многе мале тетоваже такође могу повећати ризик од рака - истраживања ово још нису ни потврдила ни демантовала. Такође планирају да проуче да ли су одређене врсте лимфома више повезане са тетоважама од других.
Како тетоваже постају све распрострањеније, потребно је више лонгитудиналних студија да би се у потпуности разумјеле све потенцијалне дугорочне импликације на здравље коже, посебно у вези са запаљенским одговорима изазваним процесом тетовирања, преноси б92.
.webp)
