"Оборени су многи рекорди као што је рјешавање о правима, остварени планирани приходи по основу доприноса, па и нешто више, у децембру је наплаћено преко 175,23 милиона КМ и то је рекордна наплата доприноса у једном мјесецу", наводи Милић.

Он додаје да је ријешено више него што је запримљено захтјева за остваривање права, побољшана структура корисника, расла је најнижа, просјечна и максимална пензија, забиљежен је рекордан број осигураника, а први пут у историји постојања Фонда пензија за децембар исплаћена је крајем посљедњег мјесеца 2024. године.

"Све су то показатељи који говоре да је година иза нас најбоља година у којој су оборени сви рекорди и на оваквим резултатима рада честитам свим запосленима у Фонду", истиче директор пензијског фонда Српске.

Осим тога, каже Милић, Фонд је успјешно организовао и био домаћини 14. Сусрета директора пензијских фондова држава насталих на простору бивше Југославије и потписали су споразуме са Федералним заводом МИО-ПИО, Аустријским пензијским фондом и Дојче постом, те Аустралијским пензијским фондом.

Рекордан број осигураника и приход од доприноса

"Према подацима из Јединственог регистрационог система на дан 31. децембар 2024. године евидентирано је рекордних 337.780 осигураника Фонда ПИО пријављених код 41.702 уплатилаца доприноса, што је у односу на 2023. годину више за 4.827 осигураника", навео је директор Фонда.

Милић је додао да је у матичној евиденцији корисника права на крају прошле године Фонд евидентирао 288.448 корисника или 5.777 корисника права више у односу на последњи дан 2023. године.

"Стопа зависности или однос броја осигураника према броју корисника је 1,17:1 и посљедњих пар година се задржава између 1,17 и 1,18:1, а раст броја корисника права виши је у односу на раст броја осигураника", истиче он.

У протеклој години, први пут из изворних прихода по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање наплаћено је више од 1,537 милијарди КМ, односно 13,51 одсто више него у истом периоду 2023. године када је наплаћено 1,353 милијарде КМ.

"Просјечан приход по основу доприноса на мјесечном нивоу прошле године је 128 милиона КМ, а на дневном непуних 6,12 милион КМ", каже Милић.

Према његовим ријечима, средства по основу доприноса чине 84,6 одсто потребних средстава за исплату свих пензија, док недостајућа средства за исплату пензија на достигнутом нивоу обезбеђује буџет Републике.

"Битно је нагласити да су сва средства за исплату пензије за децембар 2024. године у потпуности обезбијеђена из доприноса. Наплаћено је 175,23 милиона КМ, а за исплату пензије у бруто износу било је потребно 151,29 милиона КМ", рекао је Милић.

Укупни приходи Фонда у току 2024. године износили су 1,549 милијарди КМ, а расходи за исплату пензија 1,822 милијарде КМ.

"Приход по основу доприноса покривао је 85 одсто потребних средстава за исплату пензија, што је рекордна стопа од постојања Фонда и Републике Српске, а недостајућих 15 одсто или 273,8 милиона КМ обезбиједила је Влада Републике Српске у складу са законом", рекао је директор Фонда ПИО.

Он је закључио да су планирани приходи по основу доприноса остварени у потпуности и реализовани са 100,78 одсто, а расходи за исплату пензија су били нешто мањи од планираних и реализовани су са 99,98 одсто.

У рјешавању захтјева за остваривање права најбољи Фонд у региону

Директор пензијског фонда Републике Српске каже да су рјешавање захтјева за остваривање права и сервисирање захтјева осигураника и корисника примарни послови и да је то још један од сегмената пословања Фонда у којем им не може парирати ниједан фонд у окружењу, па и шире.

"У току прошле године Фонд је запримио 29.563, а ријешио 29.913 захтјева за остваривање и поновно одређивање пензије. У раду је на дан 31. децембар 2024. године евидентирано свега 1.454 захтјева, а поређења ради на мјесечном нивоу рјешавамо између 2.400 и 2.500 захтјева", наводи Милић.

Он истиче да у року до 30 дана рјешавају 77,72 одсто предмета, до 60 дана 12,58, а преко 60 дана 9,7 одсто предмета, уз напомену да се преко 60 дана у 95 одсто случајева рјешавају предмети са ино компонентом гдје Фонд ПИО не може утицати на добијање података од ино носиоца осигурања.

Милић је позвао све осигуранике који су радили било гдје и било када ван Републике Српске и БиХ да се обрате одмах или најкасније годину дана прије испуњавања услова за остваривање права на пензију у било коју пословницу Фонда, како би имали довољно времена да прикупе неопходне податке и потврде од ино фонда.

Када су у питању остали захтјеви, Милић каже да је Фонд запримио 54.025, ријешено је 54.108, а у раду се на дан 31. децембар налазило свега 504 предмета.

"Ово су одлични резултати и, колико год да били скромни, са оваквом ажурношћу се не може похвалити ниједан фонд у окружењу. У односу на крај 2023. године, број неријешених првих захтјева смо смањили за 19 одсто, а осталих захтјева за три одсто", навео је директор Фонда.

Позитиван тренд у структури корисника права

Милић као веома битно истиче да се из године у годину наставља позитиван тренд кретања структуре корисника права пензијског фонда Српске.

"Тако је било и у 2024. години коју смо завршили са рекордних 63,95 одсто корисника права на старосну пензију, 24,83 на породичну и 12,14 одсто корисника права на инвалидску пензију", наводи он.

Према ријечима директора Фонда, уколико се посматра само 2024. година структура остварених права знатно је повољнија, остварено је око 73 одсто права на старосну пензију, 19 на породичну и осам одсто на инвалидску.

"Ово је резултат, прије свега, чињенице да све већи број осигураника све дуже ради и захтјев подноси тек по испуњавању услова за старосну пензију, затим све већи број жена своје право остварује из радног односа, а не иза преминулог супружника", истиче Милић.

Он додаје да се значајно смањио и број корисника права на породичну пензију школске и студентске узрасне доби, оцјењујући да је то директна посљедица смањене стопе наталитета.

Обезбијеђена редовна исплата пензија

Милић наводи да је исплата пензија била редовна, благовремена и ефикасна, окончавана у року од два до три дана у свих 36 држава гдје Фонд ПИО Републике Српске врши исплату.

Према његовим ријечима, исплата се врши за око 235.500 пензионера у Српској, а ван Републике за 53.000 корисника права.

"Овако ефикасну исплату омогућио је добар приход по основу доприноса, обезбјеђење недостајућих средстава од буџета Републике и правовремен обрачун пензија од стране Фонда", оцјењује Милић.

Он каже да су укупни расходи за исплату права у току прошле године 1,822 милијарди КМ и већи су у односу 2023. годину за 11,17 одсто.

"У односу на приходе по основу доприноса, укупни расходи за исплату права већи су за 273,8 милиона КМ и та средства обезбиједио је буџет Републике у складу са законом, чиме је у потпуности задржана редовност и годишње усклађивање пензија у складу са законом", закључује Милић.

Нови раст пензије за најмање 5,8 одсто

Директор Фонда ПИО истиче да редовно годишње усклађивање пензија у јануару у Српској сигурно неће бити мање од 5,8 одсто.

"Влада Републике Српске је у потпуности одржала обећање и, упркос кризи, Република Српска је једина у региону која у протеклих 12 година није замрзавала или смањивала пензије, већ их, напротив, у просјеку годишње ефективно повећавала за преко шест одсто", наводи он.

Фонд ПИО је, каже, једна од највећих институција, а слободно се може рећи и најорганизованија и најажурнија.

"У току ове године радићемо у складу са усвојеним Планом и програмом рада извршавајући све послове који нам је Република Српске повјерила и дала у надлежност у складу са законом квалитетно и правовремено, на задовољство корисника наших услуга", наглашава Милић.

Ради даљег побољшања и унапређења пословања, он каже да Фонд очекује потписивање већ усаглашених споразума о електронској размјени података са македонским и њемачким пензијским фондом.

"Заједно са Владом Републике Српске радимо на одобравању и почетку реализације пројекта са Свјетском банком који се тиче даљег унапређења аутоматизације и увођења потпуне дигитализације пословања у свим пословним процесима Фонда, који ће поједноставити наше пословање, смањити трошкове и повећати задовољство корисника наших услуга", истиче у интервјуу Срни директор Фонда ПИО Републике Српске Младен Милић.

Пратите нас и путем Вибера