45 пријава тужилаштвима, минус више од шест милиона за девет мјесеци, алергије на жир, лист, кору - само су неки од разлога што Шуме Српске и даље тону. Нису Шумама ишле на руку ни ниске цијене дрвно-шумских сортимената а ни то што није кориштен информациони систем који је требало да заведе више реда.
Било је и крађе али и нерада појединих директора шумских газдинстава. Тако су "Шуме Републике Српске“ прошлу годину завршиле са највећим минусом икада између 10 и 13 милиона марака. Јавном предузећу за годину дана направљена је штета више од милион марака. Ко пије а ко плаћа - очигледно се није знало годинама.
"Проблеми у Шумама нису настали 2024. године нити настају данас, дођите са мном да радите ко год жели и види како се понашам и ја и управа“, каже в.д. директора Јавног предузећа Шуме Републике Српске Блашко Каурин.
"Сви су избјегавали да кажу неку пројекцију. Биће минус, биће минус, господо биће минус и то жесток минус и биће највећи минус до сада и биће проблем од чега ми бјежимо“, поручује министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић.
Како од природног ресурса којег има немилице и који покрива скоро цијелу Републику Српску постоји минус није јасно ни економистима ни новинарима који стање прате годинама.
"Мени нико не може да објасни како и зашто Шуме могу да послују негативно. Класично да дочарам, ако ја имам три храста, а ви имате пилану и ја та три храста нити заливам, нити окопавам, нити кречим, ништа не радим око њих него продам вама као власнику пилане. Ви дођете, одрежете та три храста, одвезете у своју пилану, прореже, шта урадите даље не знам ни ја и ваша је пилана све већа, ви све богатији, а ја у минусу. То кад ми неко објасни како је могуће, мени ће све бити јасно“, каже новинар Дарко Момић.
"Мислим да нигдје није било више смјена због лоших резултата него у Шумама Српске али изгледа да то није за сада дало неки велики резултат“, сматра економски аналитичар Марко Ђого.
Зато се кренуло прво у кадровску сјеча. Лоше пословање кумовало је смјенама директора шумских газдинстава у Чајничу, Котор Варошу, Рогатици, Вишеграду, Калиновику, Кнежеву, Бањалуци и Власеници, плус директор Истраживачко-развојног и пројектног центра Бањалука. Смијењена је и управа, другу шансу добио је само садашњи директор Блашко Каурин који је задовољан како предузеће напредује откако је именована нова управа. Није лако директору наћи ни одговор на питање ко је за све одговоран.
У наставку погледајте детаљније:
