Историчар Милош Ковић оцијенио је да унапријед осмишљено затирање Срба, које се одиграва у овом тренутку иницирањем резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, сасвим одговара дефиницији геноцида из Конвенције УН.
Ковић је навео да је приједлог резолуције изнова подсјетио на то да се геноцид не може ни сакрити нити прећутати.
- Покушавајте да заборавите, окрећите главу на другу страну, учите своју дјецу да се окрену будућности. Они који су геноцид починили, или њихови потомци, доћи ће по вас. На крају ће себе прогласити жртвама, а вас џелатима - навео је Ковић у тексту "Геноцидна резолуција" за портал "Искра".
Према његовим ријечима, злочин не да мира ономе ко га изврши, па је тако и са геноцидом.
- Он је опсесивна тема нација које су ову резолуцију предложиле – Американаца, Нијемаца па и, на балканском микро-плану, Бошњака и Албанаца. Хрвати се овом приликом, за дивно чудо, нису истицали - додао је Ковић.
Он је навео да су Американци починиоци највећег геноцида у историји човјечанства, уништења старосједилаца америчког континента.
- Тај геноцид започели су Британци, да би га потом препустили новоуспостављеној америчкој нацији. Док су Американци уништавали своје старосједиоце, Британци су наставили да то раде у Канади, Аустралији, на Новом Зеланду, широм свог колонијалног царства - додао је Ковић.
Према његовим ријечима, за разлику од Американаца, који повремено умију и да се покају, Британци ће најчешће "прати руке" тако што ће упирати прстом на Американце, Канађане, Аустралијанце и Новозеланђане.
Ковић је указао да су у Другом свјетском рату Англосаксонци бомбардовали српске градове и цивиле, "да би их потом предали на милост и немилост Јосипу Брозу Титу", који ће "у Србији, у првом налету убити скоро 60.000 људи".
- У ратовима у којима су разбили Југославију изнова су нас бомбардовали и непосредно учествовали, преко својих хрватских, бошњачких и албанских помоћних војски, у геноциду над српским народом у Крајини, Сарајеву, на Косову и Метохији. Сада покушавају да распарчају Србију, угасе Републику Српску, да асимилују у друге народе остатке остатака српског народа у Хрватској, Црној Гори, Сјеверној Македонији, Албанији - истакао је Ковић.
Он је додао да то "унапријед осмишљено затирање Срба, које се одиграва у овом тренутку, сасвим одговара дефиницији геноцида из Конвенције УН о геноциду /1948/".
- У исто време, они нас, без икаквог зазора или осећања стида, оптужују да смо ми починили геноцид, држе нам лекције о томе шта су морал, правда и слобода. Исте методе, испробане на Балкану, сада покушавају да примене над Русима. Зло које се родило овде, у геноциду над Србима, сада вуче цео свет у нуклеарни Армагедон - упозорио је Ковић.
Он је навео да су тим путем већ прошли Нијемци.
"Да ли ико може да посумња да би Хитлер употријебио и нуклеарно оружје, да га је имао? Онако како су то учинили Американци над јапанским цивилима? Треба ли трошити вријеме и простор на описивање њемачких злочина?", упитао је Ковић.
Он је додао да Нијемци и цијели свијет знају готово сваки детаљ о Холокаусту и упитао колико и шта се зна о њемачком геноциду над Србима, Русима или Пољацима.
- Како рече Душан Ковачевић - убијали су нас дједови, синови и унуци, три пута само у 20. вијеку. Злочинци из 1914, када је започет геноцид над Србима, вратили су се 1941, да би наставили започети посао. Убице српске дјеце, жена и стараца, припадници регуларне војске, Вермахта, вратили су се својим кућама и наставили своје мирне, грађанске животе - навео је Ковић.
Према његовим ријечима, Англосаксонци су их финансирали путем "Маршаловог плана", заједно са Ватиканом спасавали најгоре злочинце кроз "пацовске канале" и припремали их за нови обрачун са Србима.
Ковић је додао да су Нијемци, заједно са осталима, потом разбили Југославију, наоружали сецесионисте, да би на крају и сами учествовали у новом бомбардовању и убијању Срба.
- Сјетимо се одликовања за њемачког официра који је, пред камерама, 1999. у Призрену побио српске цивиле који су покушавали да, пред албанским терористима, напусте град. Тамо гдје су дошли њемачки `заштитници` од албанског терора, Срби нису имали шансе за опстанак. Ево их и данас, како се такмиче са Англосаксонцима у затирању и вријеђању српског народа - написао је Ковић.
Он је указао и на злочинима нацистичких дивизија на тлу БиХ, напомињући да су "жртве њихових масовних и бестијалних злочина, који не заостају за недјелима хрватско-бошњачких усташа, били готово искључиво Срби, преци оних које Нијемци данас оптужују за геноцид".
"Чак и у дивизијама за које су Бошњаци и Хрвати давали војнике, командни кадар чинили су Нијемци /`Ханџар` и `Вражја` дивизија/. Меша Селимовић, који је видио недјела `Ханџар` дивизије и усташа над Србима у БиХ, у својим `Сјећањима` изричито их је назвао геноцидом", навео је Ковић.
Према његовим ријечима, када се говори о усташама и Јасеновцу, Бошњаци упиру прстом у Загреб и Хрвате.
- За њих је, у западним медијима, резервисан статус жртава. Пропаганда, међутим, не може да сакрије чињенице о њиховом учешћу у усташком геноциду над Србима - истакао је Ковић.
Он је подсјетио да је недавно снимљен документарни филм "Гаравице" Драгана Радовића који потврђује да су цијела муслиманска села и породице учествовали у убијању Срба и додао да су чак и хрватске усташе биле згрожене.
Ковић је оцијенио да објективна, цјеловита историја учешћа Бошњака у Другом свјетском рату још није написана.
- Немамо ни историју Бошњака у Првом свјетском рату, када су не само учествовали у злочиначком походу Аустро-Угарске на цивиле у Србији, него су и као `шуцкори`, претече усташа, истребљивали Србе у БиХ. Можемо се, тако, враћати све до турских времена, када су се, у гушењу српских устанака, истицали беспримерном суровошћу према својим српским сусједима и неријетко, сродницима - указао је Ковић.
Он је додао да све то нису теме које заузимају било какво значајније мјесто у српској култури и историографији.
Ковић је навео да су се Албанци из Сјеверне Македоније и Албанија "истакли и у овој, најновијој харанги против Срба на Ист Риверу".
- Албански геноцид над Србима Косова и Метохије, као свјесна намјера да читав један народ буде уништен, протјеран и опљачкан траје вијековима, са прекидом од 1912-1941, све до дана данашњег - упозорио је Ковић.
Он је навео да је бесмислено говорити о колективној кривици Албанаца, Бошњака, Нијемаца, Британаца, Американаца, или о безгрешности Срба, али да се намјерна поједностављења и политичке злоупотребе намећу управо онда када се сакривају чињенице - имена и национална припадност злочинаца и њихових жртава.
- Циљ питања која коначно морају да буду постављена требало би да виде искључиво и само досезање истине. Тек тада моћи ћемо да разумијемо злочине Срба у Сребреници, претходне злочине Бошњака у селима општина Сребреница, Братунац и Милићи, или чињеницу да ову резолуцију пред УН подносе баш Нијемци, Американци, Бошњаци и Албанци - истакао је Ковић.
Он је упитао јесу ли Србија заиста за све криви Американци, Енглези, Нијемци, Бошњаци и Албанци и шта су Срби урадили да себи и свијету објасне оно што се са њима догађа од 1914. до данас.
Ковић је додао да се на прсте једне руке могу избројати стручне монографије о геноциду над Србима, објављене на свјетским језицима.
- Српско друштво није освијестило тему геноцида, нити чињеницу да су Срби само у 20. вијеку три пута били изложени том злу. То се најбоље види по недостојним, јавним, споља подстакнутим расправама о броју Срба убијених у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској. Запањујуће је слушати са каквом се лакоћом Срби упуштају у лицитирање бројевима својих мученика - нагласио је Ковић.
Он је навео да ће у Генералној скупштини УН одлучивати интереси држава и односи снага великих сила.
- Привремено одлагање гласања, заказаног за 2. мај, показује интензитет дипломатске борбе која се води на Ист Риверу. Наношење зла Србима је уосталом, по свему судећи, секундарна намера САД и Немачке. Оне покушавају да, пошто подржавају злочине над Палестинцима у појасу Газе, поправе своје односе са муслиманским свијетом - истакао је Ковић.
Према његовим ријечима, велике силе и моћне државе имају и имаће своје интересе, и ту се ништа не може учинити.
- Најважније је, међутим, да ми освијестимо сопствену прошлост, да научимо нешто из сопственог искуства. Када будемо разумјели смисао геноцида, када поређамо коцкице тог страшног мозаика, знаћемо да бранимо право свог народа на голи живот, опрезније, смјелије и успјешније ћемо улазити у борбе, каква је и ова најновија, на Ист Риверу - закључио је Ковић.
