МУП Републике Српске интезивирао је истрагу о незаконитостима самопрозваног ”власника” Милића Рајка Дукића због сумње да је преко леђа државе, те Компаније ”Боксит” и њених радника увећавао своју и имовину фирми које су власништво његове породице.
Финансијска истрага, која је покренута прије неколико мјесеци, не односи се само на утају пореза, већ и на то како су Дукић и њему подређени људи извлачили новац и имовину из ”Боксита” за лични рачун.
”Око 30 досто власништва ”Боксита” из Милића је "нестало" тако што су прављена фиктивана дуговања те компаније према фирми ”Милекс”, која је у власништву Дукићеве породице, те ”Дрина осигурању” у којој је ”Милекс” већински власник, а којим руководи Рајков син Александар Дукић”, открива извор АТВ.
Појашњава да је новац, између осталог, извлачен и тако што је ”Милекс” радницима ”Боксита” испоручивао храну по цијени која је, како се сумња, неколико пута већа од реалне.
”Док су ”Милексове” машине радиле за ”Боксит”, уписивани су им сати и када те машине нису радиле”, наводи добро упућени саговорник.
Предмет истраге је и то како су базен и мотел у Милићима, који су били власништво ”Боксита” завршили у власништву Дукића због наводних дугова према ”Милексу” и ”Дрини”. Симтпоматично је да је, након преузимања мотела, ”Дрина” већ сљедећи дан тај исти мотел изнајмљивала ”Бокситу”. С друге стране базен је грађен средствима радника ”Боксита”, добровољним акцијама локалних превозника и грађана тадашње мјесне заједнице Милићи, која је била у склопу општине Власеница, а завршио је у приватним рукама.
Сумњива је и приватизација Дома рудара који је 1998. године прешао у власништвo ”Боксита”, иако није могао бити предмет приватизације. Управо је на земљи Дома рудара касније изграђен ”Рајков торањ”, који је плаћен око два милиона марака.
”Обданиште, које је прије рата градила грађевинска оператива ”Боксита”, било је у власништву тадашње општине Власеница, која је уредно платила све изведене радове. Међутим, након што је формирана општина Милићи обданиште и земља око њега су пребачени на ”Боксит”. Слична је ситуација са готово свим земљиштем које је било у државној својини, тако да су грађанима Милића у власништву остале само улице и улази у куће и стамбене зграде”, тврде саговорници АТВ-а.
Испитује се и како се располагало акцијама које су биле у власништву радника ”Боксита”. Наиме, постоји сумња се да су Дукићеви људи приморали раднике да им дају пуномоћ за располагање њиховим акцијама, а на годишњем нивоу на њих су наплаћивали дивиденду у вриједности од око 30.000 КМ, док радници нису добили ништа.
Као што је АТВ писао већ су утврђене незаконитости у промету пулцевима, односно подупирачима.
”Славиша Јурошевић, који је повезан са Дукићем, био је задужен за испоруку пулцева за јамску експлоатацију. Сумња се да је заједно Бранком Мојевићем и директором копа за јамску експлоатацију Раденком Марковићем увећавао количине допремљених пулцева или шипова за два до три пута и то на начин да су фиктивно кроз папире водили да су пулцеви стизали за јаму, али у стварности никада нису ни допремљени, али су били фактурисани на име породице Јурошевић и њгових пријатеља”, каже извор близак истрази.
