Прошло је мјесец дана од покретања грађанске иницијативе "Паре нису закон", у организацији руководства "Invictus tehnology group". Прикупљали су потписе за измјене Закона о унутрашњем платном промету у Републици Српској и за утврђивање одговорности Агенције за банкарство, након гашења рачуна санкционисаним предузећима у Српској.
"Покренули смо прикупљање потписа како би у процедуру Народне скупштине упутили два приједлога. Скупљено је преко 8.500 потписа, што нам је омогућило да иницијативе предамо данас. Сва законска процедура је испоштована", рекао је за АТВ Бојан Вујић, предсједник иницијативног одбора и директор компаније "Invictus tehnology group" и додао:
"С обзиром да смо као компанија доведени у ситуацију да не можемо да послујемо, да су наша, уставна права угрожена, сматрамо да народни посланици треба да дају коначну ријеч везано за ову ситуацију и надам се да ће препознати колико је ово важна тема за привреду и све привреднике у Српској и да ћемо на овај начин, прецизнијим дефинисањем ствари, онемогућимо било какву самовољу, која ће сутра угрозити пословање било које компаније у Српској".
Он каже да је главни проблем Закона о унутрашњем платном промету, то што није тачно дефинисано под којим условима неко може да затвори рачун привредном субјекту.
"Закона о унутрашњем платном промету није прецизирао под којим условима неко може да затвори рачун привредном субјекту. Ту недореченост, банке су злоупотребиле да би затвориле рачуне без образложења и законског основа. Овом измјеном желимо да јасно дефинишемо ко и под којим условима и на који начин може да затвори рачун. Да се све ствари тачно и прецизно дефинишу и да сви они који послују знају да који начин могу да отворе рачун и када ће га неко затворити. А не да буде као сада самовоља. Важно је рећи, овим законом, банке су добиле јавна овлаштења. То значи, да ако ми као привредни субјекат морамо да имамо отворен рачун, није на банкама да ли она жели или не жели, него је дужна да нам отвори. Ако смо ми уредно регистровани у суду, а не можемо да послујемо без рачуна, то доводи до једно потпуно апсурдне ситуације", каже Вујић.
Друга иницијатива се односи на Агенцију за банкарство Републике Српске.
"Наше фирме не могу да послују, банке се понашају како се понашају, затварају се радна мјеста, а Агенција није урадила практично ништа, и оно што је урадила, тиче се санирања посљедица понашања банака. Сматрамо да посланици треба да расправљају и о одговорности челних људи Агенције за банкарство. Закон о банкама, даје Агенцији прилично широка овлашћења, када су овакве ствари у питању. Задатак Агенције би требао да буде да заштити све учеснике у финансијском сектору, што по нашем мишљењу није урадила. Нисмо задовољни ни како су радили контроле, ни одговоре на наше жалбе", рекао је Вујић.
Вујић истиче да је гашење великих фирми ударац за привреду Српске, те најављује тужбе.
"Гашење овако великих фирми је јак ударац и за ИТ сектор и за привреду. Пуно људи који су радили код нас покренули су своје бизнисе, а нестанком оваквих фирми и та пракса ће нестати. Сваки здрав систем се наслања да мале фирме послују са великим. У нашем систему је у том тренутку радило 800 људи, све високо образовани људи и на бази тога и Српска је имала користи. Поднијели смо и иницијативу Уставном суду Српске за оцјену уставности општих услова банака у Српској јер смо сигурно да су општи услови кршење и Устава и закона, а прикупљамо документацију и врло брзо ћемо кренути са тужбама, а испитујемо да ли има елемената кривичне одговорности. Тужићемо комерцијалне банке сигурно, за Агенцију за банкарство још анализирамо", каже Вујић за АТВ.
