Вече за историју у Браги – Португалија одаје признање Кристијану Роналду

Постоје фудбалери чије каријере памтимо по головима, трофејима и рекордима. А постоје и они који временом постану много више од тога – симбол читаве генерације, лице једне репрезентације и дио спортске историје који се не може свести на бројеве. Кристијано Роналдо припада овој другој групи.

Вечерас ће у Браги, на стадиону који ће бити у знаку једног имена, бити исписано посљедње поглавље његове репрезентативне приче.

У дуелу Португалије и Данске резултат ће, барем за један дио публике, бити у другом плану. Пажња ће бити усмјерена ка човјеку који је деценијама носио дрес са бројем седам и који је од тог броја направио један од најпрепознатљивијих симбола свјетског спорта.

Све је почело много прије него што је постао глобална звијезда. Дјечак са Мадеире напустио је породични дом и сањао о великој фудбалској каријери. У Спортингу је показао таленат који није могао да остане непримијећен, а онда је услиједио Манчестер јунајтед, први велики корак ка свјетском врху.

Реал Мадрид, Јувентус и повратак на „Олд Трафорд“ били су станице на путу који је обиљежио модерну историју фудбала.

Ипак, клупски трофеји никада нису били једино мјерило његовог насљеђа. Са Португалијом је прошао пут од болног пораза у финалу Европског првенства 2004. године, када је као младић плакао пред домаћом публиком, до историјског тријумфа 2016. године.

У Француској је, упркос повреди због које је раније морао да напусти финале против домаћина, са клупе бодрио саиграче до највећег успјеха у историји португалског фудбала.

Та слика можда најбоље описује његов однос према репрезентацији.

Роналдо није био само стријелац и капитен. Био је човјек око којег се годинама градила игра Португалије, али и симбол генерације која је вјеровала да може да освоји оно што јој је деценијама измицало.

Наравно, његова каријера није била без контроверзи, критика и промашаја. Било је пораза, неостварених очекивања и тренутака у којима је притисак јавности био готово једнако велики као и његова популарност.

Али управо је способност да се послије сваког пада врати на терен и поново тражи побједу постала једна од његових најпрепознатљивијих особина.

Роналдо је промијенио начин на који се посматра професионализам у фудбалу. Радна етика, физичка припрема, брига о детаљима и готово опсесивна жеља за напредовањем постали су дио његовог идентитета.

За једне је био оличење савршеног спортисте, за друге играч чији су его и амбиција понекад били већи од игре. Али мало ко може да оспори размјере онога што је постигао.

И зато вечерашњи сусрет у Браги има значај који превазилази једну фудбалску утакмицу. Португалци се не опраштају само од капитена, већ и од човјека који је обиљежио једну фудбалску епоху и промијенио историју националне селекције.

„Кристијано, хвала ти“

Фудбал ће наставити да се игра, Португалија ће добити нове идоле, а Роналдове рекорде ће једног дана можда неко и надмашити.

Али остаће нешто што статистика не може да измјери – генерације навијача које су уз њега одрастале, тренуци који су се памтили и осјећај да се на терену налази човјек који никада није пристајао на просјечност.

Таnjug/AP Photo/Luis Vieira

Када се вечерас заврши утакмица у Браги, неће бити важно само ко је побиједио. Биће то прилика да се каже хвала човјеку који је Португалију учинио шампионом Европе и који је, током више од двије деценије, помјерао границе могућег.

Биће суза, емоција и невјерице у очима португалских навијача, јер више неће имати прилику да гледају Роналда како истрчава на терен са седмицом на леђима и капитенском траком.

Међутим, његово највеће насљеђе можда неће бити ни голови ни трофеји, већ милиони дјечака широм свијета који су због њега први пут обули копачке, изашли на терен и почели да сањају да једног дана постану нови Кристијано Роналдо.

(РТС)