Најбољи српски тенисер освојио је злато на Олимпијским играма и тако освојио једини наслов који му је недостајао.
Наравно, сви Срби овом злату су се обрадовали вјероватно једнако као и сам Ђоковић.
Београдски адвокат Братислав Марковић посветио је опширан текст овом подвигу на порталу "Данас", у којем је објаснио зашто Срби не треба да воле Новака Ђоковића.
Марковићев текст, који је наравно ироничног карактера, преносимо у цјелости.
"Тек сам синоћ након скоро двадесет година навијања за Новака Ђоковића схватио у каквој сам заблуди и колико грехова на души носи Новак.
Очи ми је отворио један дио твитер заједнице, али и солидан број корисника осталих друштвених мрежа.
Новак је крив, пресуда је на друштвеним мрежама донијета, а кривци су и сви они који су се јуче усудили да се радују златној медаљи Србије у тенису.
Кривица се састоји из више тачака, те је потребно кренути редом.
Нема дилеме Новак је претјерао. Обрнуо је игрицу, што бисмо рекли ми млади. А то није фер.
Треба ваљда да побјеђује и неко други, а не само он. Примио се ко баба на пензију.
Е сад, лако је нама да се оправдамо за све његове побједе на осталим турнирима гдје наступа као појединац, али он је јуче играо и побиједио за Србију.
А онда кука како су нас бомбардовали. Није у реду што стално спомиње то бомбардовање, ваљда је ред да се по принципу "Ђура ће ти опростити што те је тукао“, људима извини што су морали да организују бомбардовање, да се троше и ангажују. Затим узме и побиједи тенисере свих свјетских сила.
Чекај, је л' он хоће да нам направи ново бомбардовање?
Посебну неправду чини што се обрушио баш на Шпанце. Прво је побиједио Надала, а то уопште није пристојно, јер је Надал старији човјек, а сваки пристојан човјек морао би да поштује старије. Еее, а тек у финалу забрља. Игра са дјететом и победи га.
А онда се правда, каже да је то дијете тренутно најбољи тенисер на свијету.
Па тим горе, много је ружно да дјетету кажеш да је најбоље, а онда га побиједиш. То може да остави посљедице на раст и развој дјетета.
Осим тога, том дјетету је остало да игра на двије највише три олимпијаде.
А Нолету вјероватно пет или шест, што је онда толико навалио да побиједи?
Даље, апсолутно је неопростиво да му у ложи сједи ташта. Добро, ту сам покушао да га оправдам, јер реално који зет смије ташти нешто да забрани, али ако је већ био толико безобразан да игра финале ОИ, морао је да скупи храброст и ташти забрани присуство на трибинама.
Неее, види, она не само да је била присутна него из свег срца навијала за Новака, машући српском заставом, не размишљајући да оваквим поступцима може да повриједи осјећања ташти других народа.
А посебно је повриједила осјећања осталих ташти на земаљској кугли, које не да не навијају за своје зетове, него логично не могу очима да их виде.
Овдје очекујем озбиљан проблем са свјетским удружењем ташти, које ће се свакако огласити везано за овај недопустив скандал и једну неприродну појаву.
Посебна замјерка Новаку је на његов музички укус. Мало му је било што је био безобразан и намјерно побиједио, него се радовао уз "Весели се српски роде“, а то многи твитераши, као и квазиинтелектуалци нису жељели да чују.
Остали народи имају право да истичу свој национални идентитет, не и ми. А тек побогу "Коси тата, косим ја“.
Ово је пјесма која доказује да је породица Ђоковић против техничко-технолошког напретка, јер су против моторних и електричних косачица. Истина, кошење подсјећа на форхенд и бекхенд, али није ли то знак да они овом пјесмом само додатно желе да иритирају свјетску јавност?
Наравно, као и сваки одговоран човјек, не остајем само на идентификацији проблема, већ покушавам да их ријешим. Ево рјешења, рекао би Радован.
Дакле, пошто је Новак најавио играње у Лос Анђелесу, мој приједлог је да га позајмимо неком другом народу. Поштено, за нас је већ све освојио.
Прво сам мислио да то буду Ескими, јер ми је то дјеловало некако неутрално, али сам сазнао да је ријеч "еским“ индијанског поријекла и она дословно значи "онај који једе сирово месо“.
Како Новак не једе не само сирово, него никакво месо, ова идеја отпада.
Осим тога, ако му падне на памет да кад освоји злато пјева исту пјесму "Весели се ескимски роде“, некако ми рогобатно дјелује.
Нема друге, морамо да се помиримо са Шпанцима, који нису признали Косово и да им позајмимо Новака.
На наредним олимпијским играма Ноле ће освојити двије златне медаље за Шпанију, у синглу и у дублу са Алкаразом, који ће до тада да порасте.
Надал ће се као његов сународник обрадовати, а лијепо је обрадовати старије људе.
Врло је лако у таквој ситуацији ријешити и музику након побједе. Ноле ће се са Алкаразом веселити уз пјесме Пласида Доминга, што ће задовољити Шпанце, дио српске твитерашко-квазиинтелектуалне заједнице, али и недаваче Косова. Једним ударцем три муве.
Морам нешто и да похвалим. Из музичког програма на прослави Новакове златне медаље коју је безобразно, намјерно и безобзирно освојио, искључен је Митар Мирић и пјесма "Не може нам нико ништа“.
Ово је пјесма која је већ изазвала дипломатски скандал, јер је на некој свадби у Бегаљици Тарми Рићми отпјевао, а ко за баксуз био је присутан Чак Норис, гост са младине стране.
Чак Норис је ову пјесму схватио као провокацију, па је хтио да нешто разјасни са Тармијем, али је инцидент спријечио један мој познаник, који је Чак Норису објаснио да овај нема ништа против њега, те да је у култном филму "На змајевом путу“ Митар Мирић навијао за Чак Нориса и био јако тужан што је Брус Ли однио ничим заслужену побједу.
Хоћу да кажем, није све тако црно. Има наде за нас, само Новака треба ставити под контролу, претјерао је, будимо реални. Ето и то сам вам ријешио".
