14.05.2025
07:54
Светислав Сасић, легендарни мађарски петобојац српског поријекла, преминуо је 13. маја у Будимпешти у 77. години живота, након дуге и тешке болести.
Иза њега је остала изузетна спортска каријера, необичан животни пут и упечатљена порука: „Ни рак, ни бол, ни срце ме неће сломити – не дам се!“
Рођен је 19. јануара 1948. године у мјесту Шатораљаујхеј у Мађарској. Српско поријекло никада није крио – напротив, с поносом је синовима дао имена Мирослав и Милан.
Az Újpesti Dózsában, a Csepelben és a Bp. Honvédban öttusázott, 1978-ban az év legjobbjának választották. ? https://t.co/3HYO7IDvW2 https://t.co/3HYO7IDvW2
— Nemzeti Sport (@NSOnline) May 13, 2025
Већ у основној школи бавио се атлетиком и мачевањем. Породица се 1958. преселила у Будимпешту, гдје је прво тренирао ватерполо, а затим прешао на пливање.
Његова професионална каријера почиње 1964. у Спартакусу, да би се од 1966. такмичио за Хонвед, под вођством чувеног Ђерђа Тумпека. Убрзо се заљубио у триатлон, а затим и у петобој – спорт који ће му донети светску славу.
Већ 1969. године постаје јуниорски првак Мађарске, а 1975. осваја злато на Свјетском првенству у Мексику са тимом који су чинили још и Тибор Марачко и Тамаш Канца. Годину дана касније, на Олимпијским играма у Монтреалу, осваја бронзу у екипној конкуренцији, док је појединачно био осамнаести. Националну каријеру завршава 1980. године.
И док су многи спортисти послије пензије тражили свој нови идентитет, Сасић је непрестано растао. Још 1977. постаје мајстор мачевања, а касније и професор физичког васпитања. Био је професор на Академији за позоришну и филмску умјетност, радио као каскадер, учитељ, хотелијерски надзорник, па чак и у медицинском сектору војних кампова. У пензију је отишао 2008. године, али није мировао.
У посљедњим годинама живота борио се с више болести – рак простате, проблеми са срцем, уграђен пејсмејкер, метастазе на више мјеста... Али никада није посустао.
(Телеграф)
Најновије
Најчитаније
23
42
22
59
22
59
22
56
22
54
Тренутно на програму