Шта гуши грађане Бањалуке?

Зато из Агенције за безбједност саобраћаја поручују да се рјешења морају тражити системски, евентуално по угледу на европске земље.

„Што се тиче конкретно града Бањалуке. Свједочимо све већем броју моторних возила. Ево Европски градови прибјегавају томе да се забрани приступ моторних возила у ужем градско језгру. То је можда једна од мјера која може да се примјени на сам град Бањалука", рекао је Горан Бошњак, Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске.

Осим саобраћаја, на загађење ваздуха значајно утичу и мала кућна ложишта, с обзиром на то да се у Републици Српској чак 59,2% домаћинстава грије преко појединачних пећи. Код тих ложишта апсолутно доминирају угаљ, дрво и остала чврста горива са високих 90,8%, док се даљинско гријање користи у 11,0% случајева.

„Ми колико знамо у Бањалуци се троши бар 2,5 пута више енергената на мала индивидуална ложишта, него што то користе Еко топлане па кад тих 50 пута помножите са још 50 пута ви дођете на 125 пута ко више учествује у загађењу", рекао је Драгиша Зечевић, директор Еко топлана.

Републичка еколошка инспекција контролише оне привредне субјекте којима еколошку дозволу издаје ресорно министарство док сви остали субјекти којима еколошку дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе предмет су контроле градских и општинских еколошких инспектора.

„Ми на ширем подручју града имамо 10-ак субјеката који су нам у контексту ових емисија и полутаната у ваздуху који су нам приоритет у самој контроли. Тако да смо ми са контролама већ започели. Три контроле су завршене и могу рећи да су имали уредан статус, три су у току а сасвим је сигурно да ћемо до краја године завршити све субјекте", рекла је Душка Николић, портпарол Инспектората Републике Српске.

Ово је системски проблем, али ријешење се још тражи, истиче градоначелник највећег града Српске. Градња нових дрвореда, електрични аутобуси, промјена културе саобраћаја само су неке од будућих изазова и рјешења на које ћемо по свему судећи још чекати.