Стигла вам је опомена од Града за комуналну накнаду? Ово треба да знате

Оваква обавјештења периодично завршавају у поштанским сандучићима грађана, али проблем настаје када Град, уз актуелна потраживања, покушава да наплати и дуговања која су, према закону, већ застарјела.

Да ли Град Бањалука може опоменама потраживати наплату наводног дуга, која су права и обавезе грађана и шта ако вам стигне дуговање на име претходног власника стана или куће, нека су од питања на која су нам одговоре дали правни стручњаци.

- Који је законски рок застарјелости потраживања по основу комуналне накнаде?

„Обзиром да је ријеч о давању које доспијева сваког мјесеца, примјењује се члан 372. став 1. Закона о облигационим односима (ЗОО), који прописује трогодишњи рок за свако поједино повремено давање“, рекао је правник Милко Грмуша.

- Од када почиње да тече рок застарјелости – од дана доспијећа сваке појединачне обавезе или на неки други начин?

„Према члану 13. став 2. Одлуке о комуналној накнади Града Бања Лука, накнада се плаћа до 15-ог у мјесецу за претходни мјесец. Према члану 361. став 1. ЗОО, застарјелост почиње тећи првог наредног дана послије доспијећа. Тако је накнада за октобар 2023. доспјела 15. новембра 2023, а њен рок застарјелости почео је тећи 16. новембра 2023.

У овом примјеру за октобар 2023. године, на дан 3. новембра 2026, под претпоставком редовног мјесечног доспијећа и без ранијег прекида или застоја, застарјеле су накнаде за јануар–септембар 2023. За октобар, новембар и децембар 2023. рок још није истекао“, наводи Грмуша.

- Може ли Град Бањалука опоменама тражити наплату дуга који је већ застарјело потраживање?

„Да, надлежни орган јединице локалне самоуправе може позвати грађанина да добровољно плати комуналну накнаду. Застарјелост сама по себи не брише дуг из евиденције јер је ријеч о натуралној облигацији која се може ваљано испунити али се њено испуњење не може захтијевати принудним путем у случају подношења приговора застарјелости у судском поступку. Дакле, ако грађанин у судском поступку истакне основан приговор застарјелости, Град не може принудно наплатити износ обухваћен тим приговором“, појашњава Грмуша.

- Да ли обична опомена коју грађанин добије поштом прекида рок застарјелости?

„Не. Члан 391. ЗОО изричито уређује баш ту ситуацију и прецизно наводи да за прекид застарјевања није довољно да повјерилац позове дужника писмено или усмено да обавезу испуни“, рекао је Грмуша.

- Може ли грађанин одбити плаћање застарјелог дуга и на који начин треба да реагује?

„На обичну опомену грађанин може писмено одговорити Граду, навести мјесеце за које сматра да је рок истекао и изричито истаћи застарјелост. Ако Град ипак покрене поступак, приговор мора истаћи и пред судом, чак и ако је Граду већ послао допис. Према члану 360. став 3. ЗОО, суд на застарјелост не пази по службеној дужности“, казао је Грмуша.

- Да ли се грађанин може позвати на застарјелост и ако је дуг већ наведен у евиденцији Града?

„Да. Аналитичка картица задужења заправо показује шта Град књиговодствено води као своја потраживања. Само књижење не прекида рок нити доказује да је наплата благовремено покренута. Члан 22. став 3. Закона о комуналним дјелатностима посебно говори о вођењу евиденције, док члан 25. предвиђа да надлежни градски орган рјешењем утврђује висину накнаде. Зато бих савјетовао грађанима да увијек траже и картицу и рјешење, заједно с доказом када су и како и то рјешење и рачуни за плаћање достављени“, рекао је Грмуша.

- Шта ако грађанин плати дио застарјелог дуга – да ли тиме признаје и остатак потраживања?

„Не нужно. Треба раздвојити двије ситуације. Прво, прије истека рока застарјелости, дјелимична уплата може представљати признање дуга и прекинути застарјелост према члану 387. ЗОО. Зато је битно јасно назначити на коју се конкретно обавезу уплата односи, односно за који тачно мјесец.

Друго, по истеку рока застарјелости, оно што је грађанин добровољно платио не може тражити назад само зато што је дуг био застарио, чак ни ако то није знао, управо из горе наведеног разлога природе натуралне облигације јер се не плаћа нешто што није дуг и што нема правни основ.

Конкретно, ако грађанин плаћа само неспорни дио, у сврху уплате нека упише, рецимо, „Комунална накнада за октобар 2025, за објекат на адреси ___“. То је важно јер се, према члану 312. ЗОО, уплата без одређења обавезе, у одсуству другачијег споразума, урачунава према редослиједу доспијећа. Тако новац који је грађанин намијенио текућој накнади може бити књижен на најстарији дуг уколико јасно не прецизира шта тачно плаћа на уплатници“, појаснио је Грмуша.

- Која је разлика између опомене за плаћање и рјешења о извршењу када је ријеч о застарјелом дугу?

„Што се тиче опомене, ријеч је о позиву на добровољно плаћање. Рок наведен у опомени није судски рок за приговор. Грађанин може Граду оспорити поједине ставке и затражити документацију.

Друго, важно је истаћи да што се тиче градског рјешења о утврђивању накнаде, а о којем се нажалост код нас не говори довољно иако оно представља срж ове теме, грађанин у случају да оспорава обавезу, период, основ или износ, може поднијети жалбу Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, преко градског органа који је донио рјешење. Општи рок је 15 дана од достављања према чл. 215. Закона о општем управном поступку.

И напослијетку, кад је ријеч о судском рјешењу о извршењу ту говоримо о правном акту највеће правне снаге у односу на претходно наведено и тај акт производи конкретне посљедице. Грађанин може на то рјешење упутити образложен приговор суду који је донио рјешење, по правилу у року од осам дана од дана достављања. Наводи број предмета, тачне мјесеце и разлог оспоравања. Застара потраживања о којем је одлучено извршном исправом изричит је разлог за приговор према члану 47. тачка 10. Закона о извршном поступку РС“, рекао је Грмуша.

- Које су посљедице ако грађанин игнорише опомену, а шта ако добије судско или извршно рјешење?

„Ћутање на обичну опомену само по себи није признање дуга нити грађанин тиме губи могућност да касније истакне застарјелост. Ипак, Град може поднијети приједлог за извршење, па уз наплативи дио дуга могу настати и трошкови поступка. Ако грађанин пропусти рок за приговор против судског рјешења, може доћи до принудне наплате и оног износа за који је имао основан приговор застарјелости“, рекао је Грмуша.

- Шта савјетујете грађанима који добију опомену за дуг стар неколико година – који је први корак који треба да предузму?

„Прво бих увијек добро погледао ко је издао акт, забиљежио датум пријема и сачувао коверту. Ако је ријеч о обичној опомени, први допис према адресату који је послао опомену бих формулисао овако:

„Поводом опомене број ___, без признања исказаног дуга, молим да ми доставите копију рјешења којим је утврђена комунална накнада и доказ о његовом достављању, годишње рачуне и доказе о достављању годишњих рачуна, аналитичку картицу са прегледом задужења и уплата по мјесецима са датумима доспијећа. За појединачна потраживања за која је истекао законски рок изричито истичем приговор застарјелости.“ Ако грађанин није добио рјешење о утврђивању комуналне накнаде, односно рачуне, то директно треба и да наведе у том допису.

Ако је већ стигло судско рјешење, редослијед је другачији. Приговор суду подноси се у законом прописаном року наведеном у рјешењу о извршењу, без чекања документације од Града. Ако грађанин први пут сазнаје и за градско рјешење на којем се извршење заснива, треба одмах провјерити доставу. Члан 35. став 4. ЗИП-а РС предвиђа и могућност да се од органа који је издао неосновану потврду извршности тражи њено укидање, у року од осам дана од пријема рјешења о извршењу. То може бити важно колико и сам приговор застарјелости“, закључује Грмуша.

- Да ли Град Бањалука има законску обавезу да прије слања опомене провјери да ли је потраживање застарјело?

„Град нема законску обавезу да по службеној дужности пази на застарјелост прије слања опомене. У нашем правном систему, застарјелост не наступа аутоматски. Дуг се не брише сам од себе, већ искључиво ако се дужник изричито позове на њу улагањем приговора застарјелости у судском поступку. Застарјела потраживања не престају да постоје, већ постају „натурална облигација“ односно обавеза која се не може принудно наплатити, али ако је добровољно платите то не значи да сте платили недуговано“, рекао је адвокат Александар Јокић.

- Да ли Град сноси одговорност ако грађанима шаље опомене за потраживања за која је већ наступила застарјелост?

„Град не сноси правну одговорност нити крши закон слањем оваквих опомена. Пошто је то „натурална облигација“ Град на њу има право и може позивати грађане да је плате“, наводи Јокић.

- Да ли грађани могу тражити исправку или брисање застарјелих дугова из градске евиденције?

„Грађани могу упутити писани захтјев (приговор) надлежном одјељењу Градске управе и тражити отпис застарјелог дијела дуга, али ГУ нема обавезу да то уради и једини начин како се то правно перфектно може утврдити јесте у судском поступку. Будући да евидентирање ових застарјелих потраживања не угрожава грађане и не умањује им њихова права, то нема ни бојазни од тога да она буду евидентирана“, појашњава Јокић.

- Шта ако је опомена стигла на име претходног власника стана или куће?

„Нови власник законски одговара за обавезе тек од тренутка ступања у посјед и прекњижавања некретнине, осим ако купопродајним уговором није преузео и старе дугове (што се, вјероватно, никада није десило код нас)“, наводи Јокић.

- Да ли је довољно да Град пошаље опомену или мора постојати конкретна правна радња која утиче на застарјелост?

„Сама опомена коју пошаље Град не прекида застарјелост. Према ЗОО, обична писана опомена, позив или обавјештење немају ту правну снагу. Застара се прекида признањем дуга (у писаној форми или конклудентним радњама) или подношење тужбе надлежном суду“, рекао је Јокић.

-Како грађанин може да провјери који дио његовог дуга је застарјео, а који није?

„Тачно стање би требало да можете провјерити одласком у шалтер салу Градске управе Бањалука гдје требате тражити аналитичку картицу (извод отворених ставки) за вашу некретнину. Али ово нисам у пракси радио па је само моје логицирање и претпоставка“, закључује Јокић.

Поменути случај опомена за комуналну накнаду показује колико је важно да грађани познају своја права и провјере свако задужење које им стигне на адресу.

Иако Град Бањалука има право да тражи добровољно измирење дуга, то не значи да се сва потраживања могу и принудно наплатити.