Никола Ћопић

Стручњаци одавно упозоравали, Станивуковић ударао по свом: Никад веће гужве у Бањалуци

  • Извор: АТВ
  • 11.09.2024. 09:02

Стручњаци упозоравали, градска управа на челу са градоначелником Драшком Станивуковићем, радила по свом. Епилог - никад већи саобраћајни колапс у Бањалуци.

Инжењер за безбједност саобраћаја Никола Ћопић упозоравао је онда а упозорава и сада - све ово што ради градска управа не доприноси смањењу саобраћајних гужви у граду на Врбасу.

Каже, тачно је да су гужве веће због повећања броја регистрованих моторних возила али, истиче, без стварања нових веза, нових саобраћајница, не можемо очекивати растерећење саобраћаја.

"Оно што додатно доприноси настанку гужви свакако су радови на неколико кључних локација у Бањалуци који се симултано изводе, улице су раскопане, смањена је проточност саобраћајница и стварају се чепови“, каже Ћопић.

Напомиње да проблеми који су требали бити ријешени нису ријешени.

"Нема нови попречних веза, када причамо о изградњи мостова најављена је била изградња моста у Доцу али то није ни почето, било је говора о завршетку моста у Чесми који такође није при крају“, додаје.

Пријети нови колапс: Обуставе саобраћаја у центру Бањалуке

Пријети нови колапс: Обуставе саобраћаја у центру Бањалуке

Ћопић додаје да је тешко говорити да ли би ти мостови ријешили проблем, али би свакако умањили гужве. Напомиње да је за рјешавање проблема саобраћајних гужви неопходан низ систематских мјера.

"Када је најављивана саобраћајна револуција ја сам рекао да се не даје лажна нада грађанима да ће се једном кружном раскрсницом или обртањем смјерова кретања саобраћаја знатно ријешити саобраћајна гужва поготово што на мјестима гдје су рађене интервенције у саобраћају нису постојали проблеми. И данас свједочимо да је то она чињеница да се сав саобраћај одвија по закону о спојеним посудама, то значи да када једна саобраћајница не може да изнесе капацитет долази до преливања токова лијево и десно и видимо да су гужве нон стоп на источном и западно транзиту“, рекао је он.

Наглашава да је проблем транзитних путева недостатак попречних веза.

"Транзитни путеви служе за даљинска путовања, да се тај саобраћај измјести из града, а када ви направите низ укључења осим што стварате велики број контактних тачака гдје може да дође до контакта возила приликом укључења на транзит самим тим смањујете њихове оперативне брзине, када смањите оперативне брзине ви немате транзитни пут са ограничењем 80 или 100 километара на час него имате још једну улицу у насељу. Ако погледамо источни транзит, осим што није завршен што је пријеко потребно, имате и успориваче брзине и стациониране радаре и ограничење брзине 40 километара на час. Значи добили сте једну класичну улицу у насељу а изгубили сте транзитни пут и зато се стварају гужве“, појашњава он.

Број моторних возила се повећао али причамо само о територији које покрива Полицијска управа Бањалука, али морамо узети у обзир и дневне миграције које саобраћај треба да прими из околних градова који долазе у Бањалуку.

"С том количином возила без адекватног јавног превоза, без ријешене инфраструктуре за немоторизовани саобраћај, без системских мјера све више ћемо свједочити оваквом стању у Бањалуци“, каже он.

Појашњава Ћопић да су кружни токови мјере у саобраћају који се најчешће постављају на мјестима трокраке или четворокраке раскрснице.

"Када се постављају на мјесту четворокраке раскрснице има 32 контакт тачке, тачке гдје може да дође до контакта возило-возило или возило-пјешак. Када се правилно изведе, ако се изведе на начин да имамо једну траку на уливном грлу, једну у кружењу једну на изливном грлу или ако имамо двије траке у кружењу али немамо као у Бањалуци кружне раскрснице гдје имамо двије траке у кружењу а једну траку у изливном грлу тада се број контакт тачака смањује на осам. То је суштина кружног тока. Они се пројектују и изводе на путним правцима и не мијешају се са семафорима. Ако имамо кружну раскрсницу па семафор па кружну раскрсницу па још и пјешачки сав тај саобраћај који пропусти кружна раскрсница зауставиће семафор и обрнуто. Главна улога кружне раскрснице поготово када се смакну уливна грла је управо та да се смањи брзина саобраћаја, о капацитету можемо да дискутујемо али то је основна функција кружне“, рекао је он.

Ћопић се осврнуо и на локалитете који су у Бањалуци изабрани за изградњу кружних раскрсница.

"Локалитети који су изабрани нису лоши, они који су раније најављивани су били јако лоше рјешење и надам се да ће се од тога одустати. Што се тиче ових кружних раскрсница, сви пројекти, поготово капитални, морају да буду рађени на основу адекватних студија и података“, навео је он.

Осврнуо се и на ''саобраћајну револуцију'' у Бањалуци.

"Видјели смо да се у склопу саобраћајне револуције 'убио' пун профил градске саобраћајнице у центру града. Краља Петра Првог је имала четири траке, Книнска и Видовданска су имале три или четири у зависности од ширине коловозне конструкције. Ми смо једну траку дали возилима јавног превоза и немам ништа против тога, једну смо дали бициклистима, коју смо оградили чуњевима. Када посматрате по ширини, ви сте капацитивно убили пун профил градске саобраћајнице и уступили је тим видовима саобраћаја и очекујете да растеретите гужве. Када укидате нешто а једна саобраћајна трака има капацитет 1.250 возила по сату значи ви убијате скоро 2.500 капацитета за возила и уступате је корисницима“, каже Ћопић.

Ако погледамо бројаче, каже Ћосић, број бициклиста јесте у порасту.

"Али имамо ли студију која каже колики број тих путовања није сезонска или рекреативна, колико људи свакодневно користи бицикл да би дошло и отишло са посла. Ако имате 90.000 регистрованих возила колико имамо путовања бициклом у току године? Мислим да је то једна велика диспропорција“, навео је он.

Ћопић наглашава да је превасходно требало да се ријеши инфраструктура за моторни саобраћај како бисмо ријешили ове ствари па да онда рјешавамо немоторизовани саобраћај а нарочиту пажњу смо требали да обратимо на јавни превоз.

"Коришћење јавног превоза би олакшало проблем са саобраћајем у Бањалуци. Студија је урађена и то ме радује. Податак који ја имам каже да је проценат коришћења јавног превоза испод 10, најављиване су мјере и модернизација представљена је и апликација за коју не знам да ли је заживјела. Најављивана је реформа јавног превоза на начин да ће се растеретити саобраћај тако што ће долазити до субвенција смањивања цијене карата односно како би се омогућило људима да им се више исплати да користе возила јавног превоза а онда дајемо бесплатан јавни превоз пензионерима који не користе путничка возила. Као социјална мјера је у реду, алу морамо бити реални али то није саобраћајна мјера“, нагласио је он.

Ћопић је подсјетио на оно на шта је већ упозоравао.

"Док год је људима јефтиније да за три марке паркирају у центру града, него да плате карту у два правца, сви ће користити путничка возила, већи је комфор, нема пресиједања. Када ријешите јавни превоз тада можете да подижете цијену паркинга. Јавни превоз није ријешен, није ријешена бициклистичка инфраструктура, а цијене паркинга су подигнуте и то за дупло скоро. Шта се дешава са суфицитом од наплате паркирања, да ли се намјенски троше за изградњу инфраструктуре ја немам тај податак“, каже Ћопић.

Пратите нас и путем Вибера