Арнаутовић би да мијења изборна правила

Предлаже увођење обавезног гласања, посебних идентификационих картица за бираче и снижавање старосне границе за стицање бирачког права на 16 година. Међу приједлозима су и строжи изборни прагови за коалиције, спајање општих и локалних избора и промјена граница изборних јединица.

„Један од проблема изборног система је Централни бирачки списак који не одражава стварно стање на терену и он је пренапухан. Требало би размотрити могућност да млади са навршених 16 година добију активно и пасивно бирачко право. Примјери су Њемачка и Аустрија“, поручио је Суад Арнаутовић, члан ЦИК БиХ-а.

Бирачко право од 16 година одобрено је на изборима у Њемачкој, Аустрији, Малти, Белгији као и у Аргентини и Бразилу у цјелини. Млади са 16 и 17 година имају право гласа на парламентарним и локалним изборима у Шкотској и Велсу. Грчка је такође спустила старосну границу за све изборе, али на 17 година. Обавезно гласање уведено је у више од 20 држава широм свијета. У Европи, у Белгији, Луксембургу, Грчкој, Кипру и Италији.

"Питање снижења старосне границе на 16 година се нарочито у неким европским земљама поставља у стручним, политичким круговима, било је покушаја неких за локалне изборе, неке покрајине у сложеним савезним државама, међутим ни то није заживјело, јер такође се судара другим постулатима, пунољетство и пуни капацитет за одлучивање се стиче са 18 година“, рекао је бивши предсједник Централне изборне комисије БиХ, Бранко Петрић.

Према приједлогу Арнаутовића изборни праг за самосталан наступ странке износио би четири или пет одсто, за коалицију двије странке шест одсто, а за коалиције од три или више странака седам одсто.

"Код нас је било покушаја да се то питање наметне и да се уведе виши изборни праг за коалиције, међутим није добило политичку подршку из непознатих разлога, али је то сасвим легитимно и оправдано питање“, рекао је Петрић.

Измјена изборног закона БиХ мора бити резултат домаћег парламентарног консензуса, а не наметања високог представника, став је правника.

"Ми треба да ишчистимо бирачке спискове и да видимо стварно колико ми имамо бирача и ко је то онај ко живи у БиХ и ко може и на који начин може гласати и да имамо стварну вољу грађана, то је оно што је најбитније“, рекао је правник Милан Петковић.

"Прије него што се крене у било какве измјене изборног закона треба поштовати тренутне, односно важеће норме изборног закона и прије свега одредбу члана 1.1 изборног закона БиХ“, рекао је професор права, Љубинко Митровић.

Сњежана Новаковић Бурсаћ која је у једном мандату била и предсједавајућа Интерресорне радне групе за измјену изборног законодавства каже да би изборни закон БиХ требало да регулише само избор чланова Предсједништва БиХ и чланова Парламентарне скупштине.

„ Ове егзибиције и идеје Суада Арнаутовића стварно није вриједно коментарисати, због мањка интегритета кривичности, он је давно требао да буде изван тог тијела“, порука је члана предсједништва СНСД-а, Сњежане Новаковић Бурсаћ.

Изборни закон БиХ мијењан је неколико пута, а све је то било резултат наметнутих одлука високих представника. Наметнутих измјена било је чак и у изборној ноћи 2022. године од стране Кристијана Шмита. Није Арнаутовић једини који прижељкује измјене изборног закона, али последњу ријеч требало би да кажу бх. парламентарци.