Имовина Јефтановића вриједна милионе км чека на реституцију

08.11.2026 19:29

Коментари:

0
Андреа Јефтановић
Фото: АТВ

Највећи појединачни потражилац национализоване имовине у Босни и Херцеговини је сарајевска породица Јефтановић.

Осим култног хотела Европа, траже да им се врате на десетине кућа, станова, пословних објеката те посједа.

Управо због тога у Сарајеву борави Андреа Јефтановић, потомак породице која је, између осталог, заслужна за изградњу Саборне цркве у Сарајеву, за оснивање Слоге, Просвјете, Српске народне банке, Српске штедионице те бројних индустријских погона.

Из године у годину Андреа Јефтановић у вили на дну Далматинске улице куца на врата непознатих станара. На почетку улице, коју је некада угледни политичар, њен дјед Душан, назвао у част њене баке Далматинке Јефталије Петриновић, до Другог свјетског рата живио је и њен отац Предраг.

"Ова зграда је веома важна за мене, у њој се налази апартман у коме су мој отац Предраг Јефтановић и цијела породица живјели заједно. Морали су га напустити због врло тужних околности. Имам наду да ћу моћи посјетити апартман. Сваке године покушам, попнем се горе, куцам на врата и нико не отвара", каже Андреа Јефтановић.

И данас на предњој фасади виле стоје ћирилични иницијали ГМЈ.

"Кућа ми је јако важна јер можете видјети знак мог прадједа, Глигорија Јефрановића. Све је то пуно значења за мене", додаје Андреа.

На списку некретнина за којима потомци Јефтановића потражују имовину налази се педесетак некретнина. Велики број њих налази се у самом центру града: пословни простори, магазе на сарајевској чаршији, станови и куће. Ипак, најзначајнији је, и материјално и симболички, хотел Европа.

"Хотел Европа је дио мита о мојој породици. Имам много слика, ту су дијелили предивне моменте, забиљежене су националне активности, прославе. То је такође јако важно мјесто", истиче Андреа Јефтановић.

Увид у цијелу документацију Андреа је предала једном од најбољих адвоката у Сарајеву, Недиму Адемовићу. Адемовић каже да је породица Јефтановић жртва политике коју БиХ води од социјализма до данас.

"Није била спремност ових етнонационалних структура да се упусте у такав пројекат јер су били обузети сами собом. А с друге стране, ја заиста сматрам да то захтијева огромна средства како би ви реституцију провели на такав начин да нико не остане оштећен", каже адвокат Недим Адемовић.

Наш саговорник сматра да се ово питање у скоријој будућности неће наћи на дневном реду. Иначе, мали дио имовине одузете национализацијом до сада је враћан појединачним одлукама, углавном вјерским заједницама.

"Сматрам да нико није могао добити било шта назад осим уколико, према папирима, не потпада под правни институт који се зове реституција. Рекао сам малоприје да се реституција не може проводити на дискриминаторски начин", додаје Адемовић.

Појединачне одлуке углавном се односе на вјерске заједнице. Но, управо су вјерске заједнице најзаинтересованије за Закон о реституцији.

Зграда Економског факултета у Сарајеву симбол је борбе за реституцију СПЦ-а и вјероватно најчешће помињани случај у јавности у БиХ. Састоји се из два дијела: нове социјалистичке зграде и зграде старе православне богословије.

Управо чињеница да се имовина не налази у стању у ком је одузета, уколико дође до доношења закона, закомпликоваће његову примјену. Земље које имају законе о реституцији имовину коју нису могле вратити у првобитном стању често су надокнађивале власницима новчаном исплатом.

"Почевши од Економског факултета, старе зграде Богословије, доста земље која је узурпирана, на којој су данас изграђени многи објекти. Доста магаза и пословних простора у самом старом граду на Башчаршији било је у власништву СПЦ-а, а припали су Цркви захваљујући породицама попут Јефтановића", истиче Немања Ђуреиновић, свештеник.

"Ако Босна и Херцеговина жели да се придружи ЕУ, мораће усвојити Закон о реституцији. То се догодило у Србији, то се догодило у Хрватској, чак и у Србији која није чланица ЕУ. Ја то покушавам да погурам, зато долазим сваке године", поручује Андреа Јефтановић.

У БиХ не постоји регистар национализоване имовине, нити се може процијенити колико она вриједи. Сигурно је да се ради о милијардама, јер су прије Другог свјетског рата предузећа, објекти и велики посједи углавном били у приватном власништву.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

  • Најновије

  • Најчитаније

Тренутно на програму