Ко ће ставити тачку на међународни надзор над БиХ?

Милан Петковић упозорава да ће се тешко доћи до затварања ОХР-а ако услов остане испуњавање програма 5+2, јер нема назнака да би питање државне имовине могло бити ријешено у складу са захтјевима ПИК-а, нити да ће се промијенити постојеће политичке околности.

"Оно што је свима потребно у БиХ јесте да постигнемо консензус да се нови високи представник не именује већ да се иде на затварање канцеларије високог представника јер сматрамо да је 30 год након рата та канцеларија потпуно непотребна и потпуно непотребан високи представник ми имамо демократске изабране институције које врше власт у пуном капацитету и не видим разлог за постојање канцеларије високог представника", рекао је Милан Петковић, правник.

И Нина Сајић сматра да приоритет треба да буде затварање ОХР-а, а не именовање новог високог представника. Истиче да би требало поништити наметнуте законе, али да за то тренутно нема политичких услова.

"Високи представник и канцеларија високог представника не може бити полуга нити законодавно тијело као што је било посљедњих година у БиХ, са правне стране требало би је поништити, међутим то је политичко питање и не очекујемо ни да ће на овој сједници СБ ни у блиској будућност доћи до поништавања свих одлука које су на снази", рекла је Нина Сајић, стручњак за међународне односе.

Република Српска свој уставни положај темељи на Дејтонском споразуму и Уставу БиХ, а њене надлежности нису ствар воље међународних званичника. Укидање функције високог представника, сматрају у Српској, било би потврда да БиХ може функционисати без страног политичког надзора.

"Чињеница да вршилац дужности високог представника, чији статус није једногласно прихваћен на међународном нивоу, износи далекосежне оцјене о уставном положају Републике Српске, њеним надлежностима и политичком дјеловању, док истовремено изостаје озбиљна расправа о будућности самог ОХР-а, отвара питање институционалног легитимитета и граница међународног надзора. Институционални континуитет не може сам по себи бити замјена за политички легитимитет, као што ни дуготрајност одређеног механизма не може бити оправдање за његово неограничено трајање", рекла је Ана Тришић-Бабић, директор Канцеларије за међународну сарадњу.

"Крајње је вријеме да ЕУ промијени своју политику према високом представнику. Не због тога што у БиХ нема проблема, него зато што високи представник већ одавно нема шта више да понуди у БиХ и само прави проблеме. Укидање функције високог представника било би много више од административног или дипломатског потеза. Био би то чин којим би се јасно и симболички поручило да на европском тлу престаје вријеме политичких тутора и почиње вријеме стварне еманципације. Тек тада би и прича о јединственој Европи, заједничким војним снагама, јединственој спољној политици и равноправном економском простору добила пуни политички кредибилитет", рекао је Огњен Тадић, правник.

Тридесет година након Дејтона, питање затварања ОХР-а и даље је без коначног одговора. Док се тражи пут ка окончању међународног надзора, остаје питање када ће домаће институције преузети пуну одговорност за функционисање БиХ.