"БиХ је уговорна држава која на том уговору може једино да егзистира", рекао је Драган Дакић, професор међународног права.
Могла би и требала још свашта БиХ. Ипак, реалност је другачија.
Унутрашње несугласице, економски проблеми, првостепена пресуда предсједнику Републике Српске, константно мијешање странаца и прављење кризе, издавање налога за привођење руководства Српске, позиви на хапшење Милорада Додика, запаљиве изјаве званичника другог ентитета, свакодневни притисци и упирање прста опет у Српску и српски народ.
Изазова пред БиХ има као у причи. А на крају приче питања куда "иде" оваква БиХ и гдје је уопште њена будућност.
Видљиво је да се нико из међународне заједнице није усудио да политички интервенише на политичка питања и кризу па траже дијалог, јасна је Јелена Пајић Баштинац.
"Имајући опет у виду чињеницу да Федерација углавном слуша шта каже међународна заједница, убијеђена сам да ћемо доћи до дијалога како ћемо даље функционисати у БиХ", рекла је Јелена Пајић Баштинац, генерални секретар предсједника Републике Српске.
Мало ко се не пита то. На сву ову кризу не треба заборавити додати и покушаје прекомпозиција на нивоу БиХ од парламентарне скупштине до Савјета министара па све до најаве СДС-а да ће формирати владу у сјени. БиХ је већ стигла на ивицу понора. У Тројци Сташа Кошарац види главног коловођу пропасти ове државе јер подржава антиуставна дјеловања.
"То води БиХ у даљу неизвјесност са несагледивим посљедицама. Српска проводи низ активности како би се на уставан и демократски начин заштитила од правног насиља узурпатора Шмита и неуставних институција, потпомогнутих политичким Сарајевом. Нажалост, опозиција у Српској је, зарад обећаних фотеља на заједничком нивоу, стала у колону оних који се на све могуће начине боре против Српске", рекао је Сташа Кошарац, замјеник предсједавајуће Савјета министара БиХ.
И коме оваква БиХ уопште одговара и регионално за било какву сарадњу. Сваки потез који је међународни фактор повукао ишао је у смјеру да што више одаљи народе у БиХ, тако на све гледају у Србији.
"С тим у вези Република Српска треба да што прије размотри послије доношења новог Устава како да се раздружи из БиХ која је постала а додуше увијек је и била тамница народа", рекао је Александар Раковић, историчар.
Ни једног тренутка не треба заборавити шта је правни поредак БиХ и да је као такав заснован на међународном уговору - подвлачи професор међународног права Драган Дакић.
"Ово што ми видимо са овим кривичним поступцима са овим налозима о којима је професор Ћеранић говорио јесте примјена недозвољених репресалија против представника уговорнице у том контексту не може се ни на који начин оправдати ни потребом функционисања унутрашњег правног поретка, очувања уставног уређења државе и све оно о чему говоре из Сарајева и појединих кругова међународне заједнице", рекао је Дакић.
Нови устав Републике Српске брана је од самовоље оних који у БиХ живе од наших проблема, кажу у Српској и који поготову у посљедње вријеме те проблеме и стварају. Проблем је што се против тих проблема бори само једна страна а то је Република Српска. А оно што би у другом ентитету требали већ једном да схвате уколико желе БИХ јесте да она може искључиво да функционише по слову Дејтона.
