„Љубав ме заслијепила“ није оправдање за метке: Сутра пресуда за убиство Алдине Јахић

Након вишемјесечног суђења које је потресло јавност у БиХ, Тужилаштво Херцеговачко-неретванског кантона (ХНК) и правни заступник породице Јахић затражили су јединствену казну дуготрајног затвора у трајању од 45 година, што је законски максимум.

Цјенкање са казнама

Све мање од максималне казне у овом случају било би не само правосудни пораз већ и опасан сигнал друштву које из мјесеца у мјесец броји жртве фемицида.

Босанскохерцеговачки судови су у ранијим случајевима родно заснованих убистава као олакшавајуће околности узимали у обзир ранију неосуђиваност починилаца и исказано кајање, што отвара питање одговорности институција у борби против насиља над женама.

У случају убиства Алдине Јахић, како се наводи у завршним ријечима тужилаштва и заступника породице, ријеч је о злочину којем су претходили пријетње, прогањање и незаконито набављање оружја.

Када неко набави нелегално оружје, прати и прогања жену, пријети јој, а потом је убије док покушава да пронађе спас, тежина злочина захтијева најозбиљнију казнену реакцију.

Пресуда која сутра буде изречена у Мостару имаће значај и за генералну превенцију, односно слање јасне поруке да насиље над женама и одузимање живота не могу проћи без најстроже законске одговорности.

Током изношења завршних ријечи, оптужени Калајџић изјавио је пред судским вијећем: „Нисам желио да буде овако... Љубав ме потпуно заслијепила“.

Овакво објашњење не може промијенити чињеницу да је ријеч о оптужби за тешко кривично дјело убиства.

Љубав не прогања, не шаље стотине пријетећих порука, не потеже нелегални пиштољ и не пуца у друго људско биће.

Одлучила је да оде

Покушај да се планирано убиство представи као „злочин из страсти“ или посљедица „заслијепљености емоцијама“ не смије засјенити суштину овог случаја. Фемицид није љубавна трагедија, већ најтежи облик насиља над женама.

У друштву у којем се након сваког убиства жене често постављају питања попут „Зашто га није раније напустила?“ или „Зашто је уопште била с њим ако је знала какав је?“, случај Алдине Јахић посебно указује на опасност од пребацивања одговорности на жртву.

Алдина Јахић и Анис Калајџић били су у краткој вези која је трајала свега два мјесеца. Након што је увидјела какав је њихов однос, одлучила је да га прекине и јасно му ставила до знања да не жели да буде с њим.

Алдина није остала у том односу. Прекинула је везу и покушала да настави свој живот. Ипак, њена одлука да оде није била довољна да спријечи трагедију.

Злочин се догодио у недјељу увече, 16. новембра 2025. године, у Мостару. Алдина, млада жена која је завршила Филозофски факултет у Тузли и градила живот и каријеру у Мостару, кренула је на тренинг.

Када је угледала Калајџића, у страху је покушала да побјегне и позове пролазнике у помоћ. Упутила се према објекту, покушавајући да се закључа и позове полицију.

Калајџић ју је сустигао и усмртио хицима из ватреног оружја

Током суђења откривено је да је Алдина седмицама прије убиства документовала стотине порука и позива у којима јој је пријетио смрћу. Такође је утврђено да је Калајџић у том периоду већ био под оптужбом за угрожавање сигурности раније партнерке.

Вјештаци неуропсихијатријске и психолошке струке потврдили су пред судом да је Калајџић био урачунљив, наводећи и да је током прегледа покушавао да обмане вјештаке и симулира неурачунљивост.

Адвокат Дамир Алић истакао је да се током своје дугогодишње каријере ријетко сусретао са таквим нивоом хладнокрвности и одсуством стварне емпатије.

Очи јавности у БиХ сутра ће у 11.00 часова бити упрте у судницу Кантоналног суда у Мостару.

Изрицање казне од 45 година затвора неће вратити Алдину Јахић њеним родитељима и пријатељима. Ипак, одлука суда биће важна порука о одговорности за насиље над женама и вриједности људског живота, као и подсјетник да право жене да прекине везу и каже „не“ никада не смије бити разлог за насиље.

(Кликс)