Поскупљује индустријска струја за 29 одсто?

Компаније имају рок од 15 дана да потпишу уговоре и потписане уговоре пошаљу Електропривреди, сазнаје Кликс.

Послодавци, незадовољни понуђеним уговором, преко Привредне коморе Федерације Босне и Херцеговине и Удружења послодаваца ФБиХ намјеравају преговарати с ентитетском владом, која је већински власник ЕП БиХ, о овом питању. Евентуални раст цијене индустријске струје значио би значајан раст њихових пословних трошкова.

Шта је индустријска струја

Индустријска струја је електрична енергија коју електропривреда продаје привредним купцима. Цијене за домаћинства у јавном снабдијевању одобрава Регулаторна комисија за енергију у ФБиХ (ФЕРК). Компаније се, за разлику од њих, снабдијевају на тржишту и цијену договарају уговором са снабд‌јевачем.

Круг фирми на тржишном снабдијевању проширен је 2025. године измјенама Закона о електричној енергији ФБиХ. Како је тада појаснила Електропривреда Босне и Херцеговине, право на јавну услугу изгубили су купци с више од 50 запослених, с годишњим приходом већим од осам милиона КМ или с потрошњом већом од 50.000 киловат-сати (kWh) у претходној години.

Како се поскупљење преноси на грађане

Грађани скупљу индустријску струју не плаћају директно, али је осјете кроз цијене производа и услуга. Када порасте трошак енергије, фирме га у правилу уграђују у цијену робе.

Бивши предсједник Удружења послодаваца ФБиХ Аднан Смаилбеговић је и при поскупљењу за 2024. годину упозорио да ће се оно, као и раније, прелити на грађане. Након већих рачуна за струју у јануару 2025. дио угоститеља је гостима најавио скупље услуге од марта.

Послодавци упозоравају и на другу посљедицу. Фирмама које извозе скупља енергија смањује конкурентност, а то може угрозити производњу и радна мјеста.

Колико је струја за привреду расла претходних година

Цијена струје за привреду у ФБиХ расте сваке године од енергетске кризе. Крајем 2021. године ЕП БиХ је дијелу индустријских купаца понудила и до 350 одсто скупљу струју. Након тога је Парламент ФБиХ измијенио Закон о електричној енергији, а Влада ФБиХ је раст цијене за 2022. ограничила на највише 20 одсто.

Исто ограничење Влада је увела и за 2023. и 2024. годину, па су цијене за привреду у та три периода расле по 20 одсто. Влада је у образложењу одлуке за 2024. навела да би без ограничења више од 96 посто купаца имало повећање веће од 60 одсто.

За 2025. годину ЕП БиХ је повећање за дугогодишње купце на тржишном снабдијевању ограничила на највише 10 одсто у односу на 2024. Фирме које су тада први пут прешле с јавног на тржишно снабдијевање имале су знатно већа повећања.

Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине, средње велики пословни корисници у првој половини 2026. године плаћали су струју 7,7 посто скупље него годину раније. То су фирме које годишње троше између 500 и 2.000 мегават-сати (mWh), а просјечна цијена била је 23,19 КМ за 100 kWh без ПДВ-а.

Република Српска доста јефтинија

Иако су најављена поскупљења индустријске струје и у Републици Српској, тренутна разлика између Српске и ФБиХ је велика. Струја је тренутно у ФБиХ скупља за 28 одсто него у Републици Српској.

Током 2026. године цијена у Републици Српској је износила 75 евра по мегават часу, док је у ФБиХ та цијена износила 96 евра. Претворено у КМ, у ФБиХ је цијена већа за више од 40 КМ.

Према плану пословања Електропривреде БиХ, у зависности од категорије потрошача, цијена би требало да прелази 200 КМ.