Послодавац из БиХ тражи 50 радника

На озбиљан недостатак радне снаге упозорава Харис Ћоралић, власник и директор Опал-групе из Бихаћа, који тврди да плата доброг кувара данас може достићи и примања љекара.

Угоститељство и туризам у БиХ суочавају се с недостатком радника, а проблем је, према ријечима послодаваца, посебно изражен када је ријеч о квалификованом кадру.

Харис Ћоралић, чија компанија послује у области угоститељства и туризма, каже да је све теже пронаћи људе који имају одговарајуће знање и искуство.

"Конобара више готово и немамо, квалификованих правих конобара. О куварима да не говоримо. Данас плата доброг кувара може бити плата неког доктора који школу гања петнаестак година. Добар кувар може стићи његову плату. Ми чак немамо ни спремачица, чије занимање свако од нас на неки начин већ зна", изјавио је Ћоралић за Вечерњи лист БиХ.

Могао би одмах запослити још 50 радника

Колико је проблем озбиљан, Ћоралић илуструје примјером властите компаније.

Тврди да би током туристичке сезоне, без већих потешкоћа, могао запослити још педесетак људи, и то не само конобара и кувара него и радника у другим д‌јелатностима неопходним за функционисање угоститељских објеката.

"Изван сезоне ћемо се морати још дуго борити да бисмо привукли госте и изван сезоне и задржали их. Ми у сваком тренутку у сезони без икаквих проблема можемо запослити нових педесетак радника, што кувара, што конобара, што разноразних неких попратних д‌јелатности, спремачица, у праоници и тако даље", рекао је Ћоралић.

Његова изјава указује на проблем који се не односи само на високообразоване стручњаке, већ и на занимања без којих хотели и ресторани не могу нормално пословати.

Послодавац тврди да проблем нису само плате

Ћоралић се не слаже с тврдњама да су ниске плате главни разлог због којег послодавци не могу пронаћи раднике.

Сматра да је неопходно промијенити и однос према образовању, односно да би породице требало више да подстичу д‌јецу да бирају занимања за којима постоји потражња на тржишту рада.

Према његовом мишљењу, млади би требало да се школују за послове у којима могу пронаћи запослење одмах по завршетку образовања.

Ипак, његове оцјене о платама представљају став послодавца, а не доказ да су зараде у угоститељству генерално достигле примања љекара.

Висина плате зависи од искуства, стручности, послодавца и врсте угоститељског објекта.

У ФБиХ почело велико истраживање тржишта рада

Ћоралић је један од 166 послодаваца у Унско-санском кантону који ће бити обухваћени истраживањем потреба тржишта рада за 2027. годину.

Истраживање је покренуо Федерални завод за запошљавање у сарадњи с кантоналним службама за запошљавање, а анкетирање ће трајати до 31. децембра 2026. године.

Планирано је да се прикупе подаци од приближно 1.300 малих, средњих и великих послодаваца у ФБиХ који имају најмање пет запослених.

Циљ је да се утврди која занимања највише недостају, какве раднике послодавци планирају запошљавати и како би се образовни систем могао боље прилагодити потребама привреде.

Јасмин Прошић, руководилац Сектора за посредовање при запошљавању, стручно оспособљавање и едукацију у Служби за запошљавање Унско-санског кантона, објаснио је да се подаци прикупљају директним обиласком послодаваца.

"Обиласком конкретног послодавца проводи се анкетирање приликом којег се анкете уносе у базу и онда се креира завршно извјештај на разини Федерације о испитивању тржишта рада за 2026. годину. Даје и друге податке кад је у питању образовни сустав, шаље поруку образовном суставу која су занимања потребна тржишту рада", рекао је Прошић.

Проблем који траје годинама

Недостатак кувара и конобара није нова појава у БиХ.

Угоститељи већ годинама упозоравају на одлазак квалификованих радника у иностранство, посебно током туристичке сезоне, када су у Хрватској и другим земљама региона доступни послови с већим примањима.

Уз плате, синдикални представници раније су као разлоге одласка наводили и недостатак перспективе те политичку нестабилност.

Ипак, тачан број радника који тренутно недостају угоститељству у БиХ није утврђен у овом истраживању.

Резултати анкете, која ће се према усклађеној методологији проводити и у другим дијеловима БиХ, требало би да буду представљени почетком 2027. године.

Они би требало да покажу колико су потребе послодаваца усклађене с бројем расположивих радника и занимањима за која се млади школују.