Милорад Додик предсједник Републике Српске ни по којем основу није могао да се нађе у Суду БиХ, односно да буде оптужен за неизвршавање одлука Високог представника.
Измјене кривичног Закона БиХ, по слову Кристијана Шмита, кажу да кривично дјело непоштовање одлука високог представника може да изврши службено лице у Институцији у Републици Српској , ФБиХ, Брчко дистрикту или БиХ па надаље по локалном нивоу. Извршилац тог кривичног дјела може да буде и одговорно лице. Предсједник Републике Српске није ни службено ни одговорно лице и Суд БиХ је требало то да утврђује. До сада није.
У Кривичном Закону БиХ у члану 1. став 3 и 4, јасно пише да су службена лица изабрани и именовани функционери у органима законодавне, извршне и судске власти БиХ ( прецизирали су даље и нижи нивои власти), те одговорна лица у привредном друштву или друго правном лицу.
По Уставу Републике Српске јасно је ко обавља извршну, законодавну и судску власт у Републици Српској. Уколико би се Суд БиХ заинтересовао, а морао би, у Уставу Српске би увидјели да законодавну и уставотворну власт остварују Народна Скупштина Републике Српске и Вијеће Народа, извршну обавља Влада РС, а судска власт припада судовима.
Предсједник РС нема ни извршну ни законодавну, а ни судску власт. Предсједник РС по Уставу представља Републику и изражава њено јединство.
Устави Српске и ФБиХ су различити. Поређења ради, у Федерацији БиХ ствари су другачије и на њих би се Шмитове измјене кривичног закона могле односити. У ФБиХ предсједник и потпредсједник имају извршну власт.
Још је доказа да предсједник Републике Српске није могао да буде оптужен за дјело због којег се налази пред Судом БиХ. На функцију предсједника нису примјењиве формулације из Кривичног закона БиХ која се односе на лица којима је "законом или другим прописом донесеним на основу закона повјерено вршење јавних овлашћења“.
Прогласити Закон, на шта право има предсједник, није му право дато законима и прописима донесеним на основу неког закона, већ искључиво Уставом РС. И то све јасно пише у Уставу Српске у члану 80. став 1. тачка 4.
Дакле, Предсједник није дио законодавне власти, али може проглашавати Законе.
Није ни дио судске власти, али може помиловати осуђенике.
Није ни извршна власт иако може сазвати и сједницу Владе и ставити на дневни ред питање из њене надлежности.
Све у свему, на предсједника у овом случају Милорада Додика није се могао примијенити кривични закон БиХ онако како га је измијенио Кристијан Шмит све и да је признат као Високи представник. Предсједник Српске своје надлежности црпи искључиво из Устава Републике Српске. Шмитов Закон односи се на службена лица и одговорна која су дефинисана законима.
Уочи веома важне и тешке седмице у којој су заказана чак три рочишта у процесу против Милорада Додика, предсједника Републике Српске и Милоша Лукића, в.д. директора Службеног гласника Републике Српске, веома је важно указати на огроман пропуст Тужилаштва БиХ и Суда БиХ јер тужиоци и судије нису случајно или не, утврдили и да ли се измјене кривичног закона по вољи Кристијана Шмита уопште односе на Милорада Додика. Не односе. И то неко мора јасно и гласно да каже. У Сарајеву се суди човјеку, односно функцији која је дефинисана само Уставом.
Док је Кристијан Шмит покушавао да ископа политичку јаму за Милорада Додика, упао је у велику рупу. Рупу у сопственом Закону.
