Све више норвешких политичара под истрагом због веза са Епстином

Прије данашњег гласања, премијер Јонас Гар Стере одао је почаст Епштајновим жртвама и рекао да документи које је објавило Министарство правде САД јасно показују да је „могуће купити и злоупотребити утицај ако сте довољно богати“, извјештава Гардијан .

Стере је рекао да су везе између Норвежана на „позицијама од повјерења и кључног значаја“ доказане у Епштајновим документима. „Постављена су оправдана питања о томе да ли су ти односи били у супротности са законом и бројним етичким нормама друштва. Кључно је да се ове околности и питања која из њих произилазе разјасне, а чињенице ставе на сто“, додао је.

Високи званичници именовани у документима

Објављивање Епштајнових докумената у јануару шокирало је Норвешку након што су именоване бројне високорангиране личности, укључујући престолонасљедницу и бившег премијера.

Министарство спољних послова се такође нашло у центру скандала након што је Одјељење за економски криминал, Økokrim, објавило да истражује Мону Јул, бившу норвешку амбасадорку у Јордану и Ираку, због сумње на озбиљну корупцију док је радила у министарству.

Сцена

"Нека их неко тужи, ово је чист скандал", водитељи додјеле Оскара оштро критиковани!

Њен супруг, Терје Ред-Ларсен, такође бивши дипломата и бивши предсједник Међународног института за мир, је под истрагом Ококрима због сумње на саучесништво у тешкој корупцији.

Адвокат Моне Јул је рекао да она „не признаје оптужбе против ње“. Адвокат Род-Ларсена је рекао да је уверен да ће истрага показати „да нема основа за кривичну одговорност“.

Пар је био дио мале групе дипломата који су олакшали постизање Осло споразума од 1993. до 1995. године. Епштајнови документи наводно откривају да је Епштајн оставио њиховој дјеци 10 милиона долара и да је Ред-Ларсен именован за извршиоца Епштајновог тестамента 2017. године, што је касније поништено.

Свијет

Једна од највећих америчких банака постигла нагодбу у тужби са Епстиновим жртвама

Ококрим такође истражује Торбјорна Јагланда, бившег лабуристичког премијера, бившег предсједника Нобеловог комитета и бившег генералног секретара Савјета Европе, који је оптужен за озбиљну корупцију. Његов адвокат је рекао да „вјерује да не постоје околности које би довеле до кривичне одговорности“.

У документима се помиње и Берге Бренде, бивши министар спољних послова. Он је поднио оставку на мјесто предсједника Свјетског економског форума након њиховог објављивања. Само помињање имена у Епштајновим документима не представља кривично дјело.

У међувремену, престолонаследница Мете-Марит је под притиском да објасни своју дугогодишњу везу са америчким финансијером.

Враћање јавног поверења

Поред контаката норвешких политичара и државних службеника са Епштајном, надзорни одбор је најавио да ће комисија истражити и „норвешке кандидатуре за високе позиције у међународним организацијама“ и „додјелу и коришћење развојне помоћи“.

У свом говору парламенту, Стере је рекао да се слаже да документи покрећу „озбиљна питања“ на која се мора одговорити како би се обновило повјерење јавности. Најавио је да ће влада „детаљно проучити“ извјештај независне комисије када буде завршен.

Додао је да Министарство спољних послова већ преиспитује додјељене грантове и контакте које је имало са Међународним институтом за мир. Међутим, нагласио је да Министарство спољних послова ради „важан и добар посао за Норвешку“ и доприноси „способности земље да се залаже за праведнији и мирнији свијет“.

Иако је рекао да сви аспекти њиховог рада морају бити „отворени и доступни за дискусију, надзор и критички осврт“, они не би требало да буду „предмет сумње. Поготово не у данашњој ситуацији, када се крши међународно право и када моћне државе изгледа спуштају праг за употребу војне силе“, рекао је. Повјерење у јавне службенике, нагласио је, „кључно је за нашу демократију“.

Сцена

Познати водитељ због "шале" о Епстину оставио публику без ријечи

„Ми смо и морамо увијек бити отворени за побољшања и учење из грешака. Зато је важно да се питања која је покренуло објављивање Епштајнових докумената сада темељно истраже“, закључио је.

Пер-Вили Амундсен, председник Одбора за надзор и уставна питања, рекао је: „Овај случај покреће озбиљна питања о контактима са криминалцима и корупцији у државној администрацији.“ Амундсен, члан крајње десничарске Партије прогреса, додао је: „Ако се докаже, то би могло проузроковати трајну штету поверењу. Случај стога захтијева ванредне мјере како би се то повјерење обновило.“