22.08.2025
17:52
Камере су постале неизоставан дио свакодневног живота – у продавницама, пословним просторима, школама, банкама, па и на јавним површинама. Њихова примарна сврха је повећање безбједности, заштита имовине и превенција криминала. Ипак, сваки снимак који камера забиљежи заправо је лични податак, јер се односи на препознатљиве појединце.
То значи да снимање и обрада видео материјала потпадају под строга правила новог Закона о заштити личних података у БиХ, али И Европске уредбе о заштити личних података (ГДПР).
Нови закон уводи јасно правило: грађани морају бити обавијештени да су под видео надзором, зашто се снимају и колико ће се њихови снимци чувати. Контролори и обрађивачи имају обавезу да поставе видљива обавјештења, али и да успоставе интерне процедуре за чување и брисање снимака.
Мушкарац (33) побјегао са психијатрије како би убио дјевојку којом је опсједнут
Посебно је наглашено да сврха мора бити оправдана И легитимна – заштита људи и имовине јесте законит основ, али генерално праћење или надзор запослених без оправдања није дозвољен.
Европска уредба о заштити података (ГДПР) већ годинама регулише видео надзор на сличан начин. Европски одбор за заштиту података (ЕДПБ) у својим смјерницама из 2019. године јасно истиче да видео надзор мора бити пропорционалан, а обрада ограничена на оно што је нужно. То значи да послодавац не може камерама пратити радника за његовим столом, већ евентуално заједничке просторије ради безбједности. Такође, снимци се не смију користити у сврхе које нису унапријед најављене – ако је сврха безбједност, материјал се не може користити за маркетиншке анализе или друге секундарне потребе.
Скупштина Удружења пензионера Српске једногласно усвојила декларацију подршке предсједнику
Пракса у региону показује да надзорна тијела озбиљно приступају овој теми. У Хрватској је Агенција за заштиту особних података већ изрекла велики број казни фирмама које нису поставиле обавјештење о видео-надзору или су претјерано надзирале раднике. У Србији, Повјереник је указивао да видео надзор у радним просторијама мора бити минималан и да никада не смије нарушавати достојанство запослених. Ови случајеви служе као важна лекција и за БиХ: видео надзор се не смије користити као средство потпуне контроле, већ само као мјера безбједности.
Грађани имају право да траже приступ својим снимцима, да затраже њихово брисање када сврха у коју су снимљени престане и да уложе приговор ако сматрају да је њихова приватност нарушена. Посебно важно: контролори су дужни да грађане упозоре на ова права и да им омогуће једноставан начин да их остваре. Право на приступ и право на брисање нису само теоријске могућности, већ конкретна заштита грађана од злоупотреба.
Упозорење астролога: Сутра карма испоставља рачуне и никога неће штедјети
За институције и компаније, поштовање закона има двоструку корист: избјегавају високе новчане казне и граде повјерење корисника и запослених. Грађани, с друге стране, добијају већу сигурност да њихови подаци неће бити злоупотријебљени и да ће њихова приватност бити заштићена. У времену када технологија омогућава готово неограничено праћење, повјерење постаје кључна вриједност.
Држава провјерава визе: Камионџије прве на удару
Видео надзор је снажан алат за сигурност, али и осјетљиво правно питање. Нови закон у БиХ и европске смјернице јасно поручују: сигурност и приватност не морају бити у сукобу, али само ако се правила поштују. Зато је транспарентност – кроз обавјештавање грађана, поштовање њихових права и ограничавање обраде на оно што је нужно – први и најважнији корак прије него што се укључи свака камера, пише Глас Српске.
Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму
19:00
АТВ вијести
информативни програм вијести
19:40
Маркетинг
маркетинг
19:42
Спорт
спортски програм
19:49
Маркетинг
маркетинг
19:50
Временска прогноза
временска прогноза
19:52
Без коментара
без коментара
19:55
Маркетинг
маркетинг